Povodom Dana solidarnosti sa palestinskim narodom, Ujedinjene nacije su obelezile ovaj čin. Tim povodom je predsednik Kine i generalni sekretar njene Komunističke partije Si Đinping uputio čestitku, čiji ćemo sadržaj, između ostalog, komentarisati.
Čestitka Si Đinpinga dolazi u vreme užasnog sukoba države Izrael i Palestinaca, posebno u Pojasu Gaze. Mnogi ovo područje nazivaju „najvećim logorom na otvorenom prostoru". Ima se, pre svega, u vidu nezabeležena naseljenost palestinskog stanovništva (neki tvrde da u ovom uskom pojasu dužine oko 40km i širine desetak km zivi preko 2,5 miliona stanovnika arapsko-palestinske krvi, uglavnom mlađih, a ogromnom većinom civila!) i nebrojeno strogo kontrolisanih vojno-bezbednosnih prelaza (čitaj: prepreka), koje je odavno postavila izraelska država. Sada sama uviđa sopstvene greške, jer čak i na zapadu Evrope ima zemalja koje se otvoreno protive daljem uništavanju civila u Gazi.
Nije zato čudno da sve više ima ljudi koji se protive ovom načinu života, obeleženom potčinjavanjem, stalnim pritiscima i nipodaštavanjem, neprestanim ponižavanjem i gubljenjem dostojanstva. Često i više od toga. I mnogi Jevreji spadaju u tu grupu ljudi koji se protive svemu što nema ni trunčice obeležja demokratije.
Nema sumnje, za Srbiju, kao i za Kinu, da je suština problema u izostanku nastajanja prave države Palestine. Sa tim se kasni užasno mnogo, u stvari, od nastanka Izraela i rezolucije Ujedinjenih nacija iz 1947. godine (rezolucija GS UN 181). Tačno je da je Izrael proglasio svoju nezavisnu državu 14. maja 1948. g. (Delaracijom o nezavisnosti Izraela), kao što je i izvesno da je rezolucijom GS UN 242 iz 1967. g. obeležena granica između Palestine i Izraela. Istina je da se na ovu rezoluciju mnogo puta pozivalo, a da je, u suštini, najmanje poštovana i nesprovedena. Država Palestina nikada nije stvorena. Otud i današnji stravični problemi. Zato ih treba što pre rešavati i sazvati međunarodnu konferenciju sa dovoljno učesnika sa autoritetom i, jednom za svagda, stvoriti palestinsku državu na teritoriji predviđenoj još 1967.g.
To bi bilo usklađeno sa realnostima i sa čestitkom predsednika Sija povodom Međunarodnog dana solidarnosti sa palestinskim narodom. Razume se, to je u skladu i sa poimanjem Srbije o međunarodnoj pravdi i pravednosti, koji jedini mogu biti dobro usmerenje za konačno rešavanje ovog užasavajućeg kriznog žarišta, što je od interesa za čitav svet. Srbija je mnogo manja od Kine i ne može pretendovati na ulogu važnijeg svetskog faktora, iako ima gorka iskustva sa islamskim fundamentalizmom (posebno u BiH u bivšoj Jugoslaviji) i izraelskim ne tako davnim potezom priznanja tzv. Kosova, čiji se albanski deo samoproglasio za državu odvojenu od Srbije. A, svi znamo da se radi o južnoj srpskoj pokrajini u kojoj živi albanska manjina. Ima u tome nekih aluzija, koje bi i danas bile zgodne, ali, ne bi bilo nikako dobro da se bilo kome dešava bilo šta slicno. Zamislite koliko bi delova i delića planete Zemlje moglo da traži odvajanje od matične države samo zato što se razlikuju od velike većine stanovništva koje je odavno steklo državnost i članstvo u Ujedinjenim nacijama?
Bliski istok je veoma dugo neuralgična tačka. Odande ide i snabdevanje energentima širom sveta. Zato bi ovom pitanju najurgentnije trebalo da se posveti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Znamo da će Kina, stalna članica ovog tela zaduženog za očuvanje i obezbeđivanje svetskog mira, u meseci decembru predsedavati ovim telom. U medijima se već danima govori o tome da će Vang Ji, kineski ministar inostranih poslova, biti u Njujorku, u sedištu UN i lično predsedavati Savetom bezbednosti sa ciljem njegovog punog angažovanja u ostvarivanju mirovnog plana između Izraela i Palestine. Kada se ove činjenice isprepliću sa sadržajem poruke predsednika Sija o palestinskom pitanju i njegovom pravilnom i pravednom naglašavanju palestinskog naroda, države Palestinaca i države Izraela u granicama zacrtanim još 1967. g., onda je potpuno jasno da je kineski aktivizam dobrodošao i da je dobronameran.
Ne može se pravdati ubijanje civila u Gazi napadom Hamasa od 7. oktobra. Postoje pravila ratovanja koja se ne smeju povređivati, ni pod kakvim izgovorom. A, gaze se nemilosrdno. Uostalom, teror nije došao sa Zapadne obale, a i na tom tlu se vrše svakodnevna palestinska maltretiranja. To, čini se, može stati samo stvaranjem dve, umesto sada postojeće samo jedne, države. Sveobuhvatno, pravedno i trajno rešenje može samo tako biti nađeno. Mora se učiniti sve što je u našim moćima da rešenje obustavi tekući, užasavajući izraelsko-palestinski sukob u kome stradaju civili, a da se, pri tome, obuhvati i budući, stvarni mir između Izraela i Arapa. Dobro je da se u ovome slažu Kina, Brazil (mislimo na nedavni susret kineskog i brazilskog ministra inostranih poslova), kao i mnogi drugi, poput Rusije, pa i Francuske i ogromne većine čovečanstva.
Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije
Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne”odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a