Nekadašnja COVID bolnica u Novom Sadu, nakon završetka pandemije, promenila je svoju namenu. Danas se ovde nalaze Centar za dijalizu, Centar za mentalno zdravlje u zajednici, Klinika za oftalmologiju, ali najvažnije od svega – Odsek za palijativno zbrinjavanje pacijenata, koji već uveliko, od početka svog otvaranja leči veliki broj pacijenata.
Centar za palijativno zbrinjavanje Kliničkog centra Vojvodine, od kada je otvoren u avgustu ove godine pa do danas, uspešno je zbrinuo preko 70 pacijenata, koji su u potpunosti poboljšali svoj kvalitet života.
„Svi su izašli u tako njihovim teškim trenucima, i uopšte saznanjem od kakvih bolesti boluju, i nasmejani i srećni, i čak se i poneko vratio, ne poneko, nego većina, da nam se zahvali na tako divnoj saradnji“, rekla je Snežana Stanić, glavna sestra Centra za palijativno zbrinjavanje
Ono što je specifično za palijativnu negu jeste što ona podrazumeva hospitalizaciju do 14 dana.
Za razliku od hospisa koji je na duži vremenski period.
„Centar za palijativno zbrinjavanje zbrinjava pacijente koji boluju od neizlačevih bolesti, da bi se poboljšao njihov kvalitet života u što kraćem vremenskom periodu.To ne znači da su to njihovi poslednji dani života, niti ovde pacijenti treba da ostanu tih poslednjih dana do svog kraja života, nego da bi mi njihovim saznanjem da boluju od neizlečeve bolesti, poboljšali kvalitet da što kvalitetnije iznesu tu svoju bolest.“
Ukupno 45 medicinskih sestara i 15 lekara na raspolaganju je pacijentima koji su zbrinuti u ovom centru,
A koji po svom sadržaju ima sve što je pacijentima potrebno da bi se osećali kao kod svoje kuće.
„Znači, od lekara, sestara ljubaznije, prijatnije, vrednije, ja mislim da ne mogu da budu. Samo što vam zvezde sa neba ne skidaju, ozbiljno“ , rekla je Rozalija Struharik, pacijentkinja.
- Evo i vaše suze to govore, jer to su radosnice, rekli ste da ste ovde 10 dana.
- Teba da idem kući, prosto mi se ne ide koliko sam navikla ovde, kao da sam u svojoj kući.
Pored najmodernih tehničkih i prostornih uslova za rad, najbitnija je i empatija koja predstavlja zvezdu vodilju u zdravstvenom radu.
„Pomislite da je ovde vaš otac, vaša majka, ne daj Bože, vaše dete. Pa tako se onda i ophodite prema tom pacijentu i mislim zaista da se svi tako i ophode. Znači, mi smo deo tih pacijenata, oni su deo nas i mi smo zaista jedna velika porodica ovde.“
Klinički centar Vojvodine u bliskoj budućnosti planira i premeštaj dodatnih kapaciteta pojedinih organizacionih jedinica na Mišeluk, kao i otvaranje novih koji će u mnogome pospešiti lečenje pacijenata.