Nišlija Nebojša Đorđević u gradu u kome živi poznat je kao uspešan privrednik, ali i kao golubar sa najviše golubova u Nišu. Njegovo jato broji sada oko 600 golubova, dok ostali golubari imaju oko 200. Golubari i ljubitelji tih ptica stalno posećuju Đorđevićev golubarnik, a jedan od najpoznatijih posetioca bio je košarkaški trener Dušan Duda Ivković.
Đorđević je kazao da se golubarstvom bavi preko 50 godina, a zavoleo ih je nakon što je u dvorište njegove kuće, kada je imao sedam godina, pao jedan golub. Njegovi roditelji su mu sačuvali prvog goluba do povratka sa mora, međutim kasnije su bili protiv toga da se bavi golubarstvom.
„Posle je tata branio golubove, pomerao ih, poklanjao njegovim drugovima. Događale su krađe od nekih navodno drugova u to vreme. Oni ukradu, a ja odmah sutradan idem i kupim. Odvajalo se od džeparca. Bilo je kao, ako si golubar nema ništa od tebe, bićeš propalica. Tako je bar važilo za to vreme, mada među nama golubarima ima i akademaca i dobrih sportsta i odličnih privrednika, dobrih lekara specijalista“, objašnjava Đorđević.
Đorđević je istakao da golubarstvo nije skup hobi. Pravi poređenje sa cigaretama i kaže da se za novac kojim se plati kutija cigareta može kupiti više od 10 kilograma pšenice ili kukuruza i nahrani stotine golubova. Što se tiče vremena koje taj hobi iziskuje, Đorđević objašnjava da je to individualno i da zavisi od toga kako ljudi prihvataju golubarstvo.
„Golubarstvo, ukoliko se mnogo posvetimo golubovima može mnogo vremena da odnese. Zavisi kako ko prihvati golubarstvo, kao hobi ili kao želju za dokazivanjem, jurenjem rezultata. Onda se gubi vreme, jer treba da se proprati golub od ujutru od pet kada se puste, pa uveče dok ne slete do devet, deset sati, zavisi kako koji golub može da da leti. Neki lete čak i po 16 časova“, rekao je Đorđević.
Đorđević u svojim golubarnicima čuva dve rase golubova - niške visokoletače u crnoj i crvenoj boji i srpske visokoletače koji su u plavim i sivim bojama. Broj ptica u njegovim golubarnicima se stalno povećava jer čuva sve male golubove koji se izlegu, a dosta golubova dobija i od prijatelja, kao i od porodica preminulih golubara.
„Nekih 20-tak godina sam se takmičio. Imao sam i zavidne rezultate. Imao sam par „Zlatnih alki“ za prvenstvo grada. Bio sam prvak regiona davnih 90-tih. Inače, nikada mi nije bio cilj da budem prvak. Uvek sam bio tu da budem tu da bismo se družili“, dodaje Đorđević.
Neša golubar, kako ga prijatelji i poznanici zovu, sa žaljenjem govori da se broj golubara u Nišu smanjuje zbog gradnje višespratnica i nestajanja malih porodičnih kuća sa golubarnicima u dvorištima.