Zajednički peškirići u vrtićima, posteljine i deljenje odeće, kao i igračaka, neretko su put do zaražavanja šugom, ističu pedjatri niškog Doma zdravlja. Šugarac se može javiti i u kolektivima, školama i vrtićima i to ako su se deca vratila sa rekreativne nastave ili ekskurzije. Nakon dužeg telesnog kontakta potrebno je dve nedelje da se razviju prvi simptomi.
“Šugarac – radi se o parazitu koji parazitira u koži dece i ljudi, praktično buši hodnike kroz taj površinski sloj kože i tu polaža jaja. Ono što je u kliničkoj slici karakteristično za ljude obolele od šuge, to je svrab koji je naročito izražen noću i to najčešće u predelu trupa, pregibi, pazusi, predeo laktova, kolena, između prstiju. Sam put prenosa je kontakt, bilo da je to kontakt direktno sa osobom koja boluje od šuge, direktan kontakt sa njenom kožom ili možda je eventualno korišćenje garderobe te osobe, spavanje u istoj posteljeni u kojoj je ta osoba spavala, jer šugarac može da preživi do 72 sata u odeći i posteljeni. Kažem vam, slučajevi su sporadični. Ono što se tiče same dijagnostike, obično na osnovu samo kliničkog pregleda postavljamo dijagnostiku i uglavnom kasnije terapijske procedure preuzima dalje dermatolog koji prati dete do kraja. Ono što je bitno je da se dete izoluje. Ako je to dete u kolektivu nekom, da se obaveste roditelji tog kolektiva ,da se otprate i ostala deca i da se na vreme reaguje, ako treba. I da se leči, bitno je, cela porodica. Obično posle 7 dana do 2 nedelje, zavisno od stanja do stanja, je period koliko treba da traje izolacija, kada se dete može vratiti u kolektiv”, rekla je Vesna Tašković, pedjata DZ NIŠ.
Epidemiološka slika ovog infektivnog oboljenja, u Nišu, za sada, je stabilna i javljaju se samo sporadični slučajevi i to najviše deca. Procenjuje se da 300 miliona ljudi godišnje oboli od šuge u različitim sredinama.