Šanse da vidite dimničara, ovih dana veće su nego ikada u godini, jer čim zahladni, svi se sete da je dobro očistiti odžak.
Kristijan Nikolić počeo je da se bavi čišćenjem dimnjaka prošle godine, a posao je obavljao se jednom običom sajlom. Vremenom, posao je napredovao, a Kristijan sada ima po nekoliko intervencija mesečno.
“Posla ima, ispunjava me, u tom smislu, da kada dodjem, nekad budu porodični ljudi koji imaju decu, i kada im počne dim u kuću da ulazi, onda im to stvara problem. Kad im rešim problem, kada uzmem neki papirić ili tako, da im upalim ,da vidimo da li to lepo vuče odžak, oni su svi srećni i to je meni zapravo drago kada vidim da je porodica srećna i kad posle toga ne zovu da kažu - e, nije dobro, nego su svi zadovojni i čak me mnogi preporučuju drugima, i komšijama i prijeteljima”, rekao je Kristijan Nikolić, odžačar.
Kada stignu i popnu se na krovove, vredni radnici imaju dosta posla. Iz odžaka se izvlače uglavnom šut i razne vrste otpada, a u njima se neretko pronađu čak i ptičija gnezda, sve ono čemu tu nije mesto, jer zapušeni odžaci znaju da budu i prečica do katastrofe. Zato bi ovaj posao trebalo obavezno obaviti i pre i posle grejne sezone.
“Ono što bih savetovao sve naše građane je, da nikada ne pale sami odžak. Mnogo puta mi se desilo da ljudi zapale zid, ili se toliki plamen napravi na potkrovlju , da je toliko smrdelo da nisu mogli da žive. Čak i kad se okreči, čađ koja bude u zidu se oseća godinama. Iz tog razloga nemojte nikada da palite odžak sami.”
Zamislite želju I pogledajte po obližnjim krovovima, uhvatite se za dugme, jer ako ugledate odžačara, bar po narodnom verovanju, želja će vam se ispuniti. A Kristijan je odžačar velikog srca, koji neretko ispšunjava želje I čini dobra dela čak I kad njegove mušterije to ne očekuju.
“Pa jeste, sećam se , bio sam kod jedne bake koja ima jako malu penziju. Ona me zvala i ja sam joj rekao cenu, ona je pripremila i to sve. Ja sam vieio u kakvom stanju baka živi, da je izuzetno dobra kao žena i nisam hteo da joj naplatim. Onda mi je ona sremila, sećam se , palačinke. Popili smo sok I onda sam ja izašao i baka me je blagosiljala na sva usta. I zapravo mi je drago, našem narodu je to potrebno, da više volontiramo i da nekako, više usrećuje davanje nego primanje. Tako da, ako usrećujemo druge, samim tim smo i mi srećni.”
Iako je veoma tražen tokom ovih jesenjih meseci, poslom odžačara bavi se sve manji broj ljudi. Mladi, mahom ne žele da se bave ovim poslom, iako se može pristojno I pre svega pošteno, zaraditi novac.