Mentalna slika Niša na globalnom nivou ne izgleda odlično. Većina stavova mladih ali i starih osoba je da im psiholog nije potreban, a ako i neko prizna sebi da mu je seansa te vrste potrebna, odlazak na razgovor iziskuje veću svotu novca, te i oni mentalne probleme guraju „pod tepih“.
Kako kaže psiholog iz niškog Doma zdravlja Miodrag Đorđević, poslednje tri godine u Nišu telefoni na odeljenju za psihološku pomoć dnevno zazvone oko 50 puta.
Sve je krenulo od pandemije sa koronavirusom, a postalo je učestalije sa raznim tragedijama koje su pogodile Srbiju od početka ove godine.
„Broj poziva je sve veći. Mladi se javljuju, javljuju se njihovi roditelji, javljuju se zbog raznoraznih problema. Zadnjih godina mladi su sve više se izolovali jedni od drugih, sami, sve više vremena provode uz neke medije, uz internet, telefon, kompjuter, televizor. Tako da je to dovelo do jednog osećaja usamljenosti, nezadovoljstva, što je rezultiralo znači i povećanom anksioznošću i pojačanom depresijom kod mladih ljudi. Mladi su jednostavno nezadovoljni svojim načinom života koji žive.“
Depresija, anksioznosti i poremećaj ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti među adolescentima. Na globalnom nivou jedna od 7 osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj.
Od depresije pati 5% odraslih i 6 % starijih od 60 godina.
„Svaki problem je individualni. Svako drugačije izloži taj problem. Tako da je to teško reći. Neko u startu dođe i kaže da se ne oseća dobro, a s nekim je potrebno dva razgovora da bi se došlo do srži problema zbog čega se neko ne oseća dobro. Neko ima probleme u porodici, neko ima probleme sa prilagođavanjem, neko ima probleme sa vršnjacima. Svaki problem je, znači individualne prirode, svakom mladom je potrebno da se individualno pristupi i da se posveti dosta vremena kako bi se otkrilo šta je problem i kako bi se adekvatno pristupilo rešavanju tog problema.“
Samubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina. Čuvajte svoje mentalno zdravlje da bi ste sačuvali sebe.