Moderna Kina i njen uticaj u današnjem svetu korenito su oblikovani njenom istorijom, rekao je kineski diplomata na događaju Kineske medijske grupe (KMG) u Londonu.
„Civilizacije se obogaćuju razmenom“, rekao je Jang Siaoguang, poslovni menadžer kineskog foruma Putovanje kroz civilizacije.
„Kina je voljna da ojača razmene i uzajamno učenje među civilizacijama sa drugim zemljama sveta kako bi unapredila zajednički razvoj“.
Jang je istakao da su vodeće kineske inicijative kao što su Inicijativa za globalni razvoj, Inicijativa za globalnu bezbednost i Inicijativa za globalnu civilizaciju izgrađene na poštovanju različitosti i inovacija različitih kultura širom sveta.
On je izneo ove komentare u glavnom govoru povodom pokretanja novog onlajn iskustva koje rekonstruiše deset ključnih istorijskih mesta iz svete zemlje civilizacija- Liangdži- do svetlosti drevnog kraljevstva Šu u Sansingduiju i proučava 100 otkrivenih kulturnih relikvija.
Izložba u zajedničkoj organizaciji evropskih ogranaka KMG-a i CGTN-a, Društva za anglo-kinesko razumevanje (SACU) i Asocijacije azijske kulture pri Kembridžu, osmišljena je da istakne i unapredi veze u kulturama Kine i ostatka sveta.
Kako se drevna kineska civilizacija povezuje sa današnjim svetom
Predsednik KMG-a Šen Haisijong je rekao prisutnima u video obraćanju da vidi misiju ove radiodifuzne grupe kao vid međunarodnog prenošenja vrednosti kineske civilizacije „kako bi ohrabrila ljude širom sveta da razumeju jedni druge i grade zajedničku budućnost”.
Upravnica muzeja Gime u Parizu Janik Linc, naglasila je u snimljenoj poruci važnost razumevanja kultura iz različitih perspektiva. Evropski muzeji poput Gimea imaju tendenciju ka evropskoj perspektivi građenu godinama unazad, primetila je ona, ali viđenje istorijskih predmeta u njihovom kontekstu u Kini nudi drugačije gledište.
Na panel diskusiji čiji je moderator bio Džejmi Oven iz CGTN-a, tri stručnjaka su razgovarala o konceptu civilizacije i uticaju koji je kineska istorija imala kroz vreme.
Istoričar i profesor emeritus na Kraljevskom koledžu Kembridž Alen Mekferlejn započeo je diskusiju definisanjem kriterijuma koji se koriste za odvajanje plemenskih društava od civilizacija, kao što su pismenost, napredno zanatsko umeće, državna organizacija, gusta naseljenost i oporezivanje. Korišćenjem takve definicije, poreklo prve kineske civilizacije datira iz perioda od pre 4000-7000 godina, rekao je on.
„Prošlost Kine je verovatno najinteresantnija od svih zemalja sveta. Ona je činila pionirske aktivnosti na različitije načine”, rekao je Džon Hobson,profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Šefild i autor knjige „Istočno poreklo zapadne civilizacije”.
On je istakao da do industrijalizacije na zapadu nikada ne bi došlo bez inovacija koje potiču iz Kine, kao što je dizajn plugova i tehnike za prečišćavanje livenog gvožđa u kovano gvožđe.
Prisutni su imali priliku da igraju specijalno napravljenu kompjutersku igricu o kineskoj civilizaciji.
Ceremoniji otvaranja prisustvovali su i diplomate i predstavnici poslovnih i kulturnih zajednica iz Velike Britanije.
Pripremila: Danka Savić Ostojić