Procenjuje se da će do 2030. godine 30% ukupne populacije Srbije biti gojazno, dok će još 20% preko, koju čini dečija populacija, imati ozbiljnih problema sa gojaznošću.
Geni, finansijski i socijalni status, u mnogome mogu diktirati u kojoj meri će doći do gojaznosti, ali se ipak najveća pažnja usmerava ka ishrani i piću.
“Sama ta gojaznost kreće iz dečijeg doba, i upravo podaci govore da je sve više gojazne dece, a onda oni postaju gojazni odrasli ljud,. dakle, jedna aktivna i smisaona borba protiv gojaznosti dece, da se pazi da deca ne jedu energetski gustu hranu, znači gde su male količine hrane, u stvari sa mnogo kalorija,
to je tako nekako ukusno, slano, deca pri izlasku van, sada imaju naviku da izlaze negde I da nešto jedu.
Dakle, da se malo okrenu navike deci, a to može samo pod kontrolom roditelja, dakle jedna veća pažnja ka deci - šta jedu i gde jedu.”
Osim kontrolisane ishrane, deci je potrebna i kontrolisana fizička aktivnost. Ono na šta lekari posebno upozoravaju je, da je gojaznost jedan od prvih predsimptoma za oboljenje od kardiovaskularnih bolesti, koje kasnije mogu izazvati niz drugih.
“Kod dece to može da bude, naročito ako budu pod dejstvom tako nečega što ne bi trebalo, pa imaju ubrzani srčani rad, aritmije, pregrevanje itd., to su već ekstremni slučajevi.”
Iako struka igra jednu od važnih uloga, najveća briga ipak spada na roditelje. Lekari niškog Doma zdravlja upozoravaju da je na pedijatriji sve više dece koje su predgojazna i ističu da su zato zaslužne navike, koje moraju da se menjaju iz korena, počevši od roditelja.