Srpskapravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju jesenji Krstovdan, u uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla časni krst na kome je razapet Isus. Prema predanju 326.godine, carica Jelena pronašla je krs kada je otišla u palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh makarije, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom je uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenije u bogosluženom kalendaru, gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju strogog posta, a prema narodnim verovanjima, bere se bosiljak. Veruje se da ako je Krstovdan oblačan, zima će biti bogata snegom. Ako nema padavina, naredna godina biće sušna.
Za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom, važi da ne treba sredjivati kuću, usisavati i raditi slične poslove. Na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan valja srediti kuću i spremit je za zimu, u suprotnom, veruje se da će vam sledeće godine sve ići naopako. Za ljude rdjene na ova dan, veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke. Jesenji Krstovdan pada uvek 27.septembra. Toga dana, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.