Nobelova nagrada za hemiju za 2023. dodeljena je Mungiju Bavendiju, Luisu Brusu i Alekseju Ekimovu, saopštila je u sredu Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu.
Trojica naučnika osvojila su nagradu za "otkriće i sintezu kvantnih tačaka", koje osvetljavaju kompjuterske monitore i televizijske ekrane i koje lekari koriste za mapiranje tumora.
"Nobelovci... uspeli su da proizvedu čestice tako male da su njihova svojstva određena kvantnim fenomenima. Čestice, koje se nazivaju kvantne tačke, sada su od velikog značaja u nanotehnologiji", navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta za hemiju.
„Istraživači veruju da bi u budućnosti mogli da doprinesu fleksibilnoj elektronici, sićušnim senzorima, tanjim solarnim ćelijama i šifrovanoj kvantnoj komunikaciji.
Nanočestice i kvantne tačke se koriste u LED svetlima i mogu se koristiti i za vođenje hirurga dok uklanjaju tkivo raka.
Među "fascinantnim i neobičnim svojstvima" kvantnih tačaka je to što stvaraju svetlost različitih boja, u zavisnosti samo od veličine čestica, dok zadržavaju atomsku strukturu nepromenjenom, rekao je Johan Akvist, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.
Elektroni kvantnih tačaka imaju ograničeno kretanje, što utiče na to kako apsorbuju i oslobađaju vidljivu svetlost, omogućavajući veoma svetle boje.
Tačke su nanočestice koje svetle plavo, crveno ili zeleno kada su osvetljene ili izložene svetlosti. Boja koju emituju zavisi od veličine čestica. Veće tačke sijaju crveno, a manje tačke sijaju plavo. Promena boje je zbog toga kako se elektroni ponašaju drugačije u manje ili više ograničenim prostorima.
Dok su fizičari predvideli ove osobine promene boje još 1930-ih, stvaranje kvantnih tačaka specifičnih kontrolisanih veličina nije bilo moguće u laboratoriji još pet decenija.
Nagradu staru više od jednog veka dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka i vredna je 11 miliona švedskih kruna (997.959 dolara).
Pripremio: Stevan Bulat