Velike količine padavina sa lošim rasporedom, tokom ove godine i jako nepovoljni usovi na početku vegetacije, nisu obećavali dbru godinu za ratarstvo. Ipak iz poljoprivredno savetodavne stručne skuže u Nišu, kažu da proizvodjači mogu biti zadovoljni.
„Očekuje se prosečan prinos kukuruza u nišavskom okrugu od 5,5 tona po hektaru, na nivou višegodišnjeg proseka, suncokreta negde oko 2,5 tone po hektaru. Što se tiče samog kukuruza, tu postoje faze razvoja – mlečne, voštane i pune zrelosti, tehničke zrelosti, zavisno od vremena setve, tipa zemljišta i ranostasnosti hibrida. Sigurno da će biti proizvodjača koji su primenili pravilnu agrotehniku, koji imaju dobro i kvalitetno djubrenje i sprovode tehničke mere onako kao je poželjno i koji mogu očekivati nadprosečne prinose kukuruza od 7,5 do 9 tona po hektaru, u zrnu, a u sistemu navodnjavanja u zadnjem delu vegetacije, može se očekivati čak 11 do 12 tona po hektaru, u zrnu. Mada, biće i proizvodjača iz nišavskog okruga gde preovladjuju lakši tipovi zemljišta, gde je kukuruz pre dvadesetak dana završio vegetaciju, tu su prinosi znatno ispod višegodišnjeg proseka, negde oko 3 do 3,5 tone po hektaru“, rekao je Saša Stanković, dtručnjak za ratarstvo i povrtarstvo
Oluje koje su zahvatile čitavu Srbiju tokom prethodnih meseci sigurno su ostavile traga. Najviše štete pretrpelo je voće i povrće u plastenicima, dok se procenjuje da su suncokret i kukuruz u nišavskom okrugu, prošli sa posledicama od 30 do 70 posto.Kukuruz je biljka koja , zavisno od vremena kad ga pogodi grad, može da se povrati i da da zaista dobre prinose, medutim olujni vetrovi su na nekim mestima bili toliko jaki i praćeni krupnim gradom, da su usevi kukuruza polegli dole. To se desilo u nekim područjima, mada, ao se posmatra cela godina, skoro da i nije bilo područja koje nije pretrpelo manju ili veću štetu. Padavine su uglavnom odgovarale kukuruzu eventualno leguminozama i travama i ove godine su stvorene solidne zalihe kabaste stočne hrane. Podbacila je dosta pšenica, podbacile su mnoge voćarske kulture pa ne možemo biri zadovoljni krajnjim rezultatima prinosa, kvaliteta , a nažalost i cenama, posebno pšenice, ne pamt se ovako visoka cena proizvodnje pšenice u odnos na cenu koju će dobiti plasmanom svog porizvoda, pogotovu što prinosi nisu bili dbri a kvalitet je daleko od očekivanog.
Cena pšenice odredjuje se na bazi kvaliteta. Potrebno je da ima adekvatan sadržaj proteina, što ova godina nije dala, te je i cena pšenice opala. A bazi tog kvaliteta država je dala robne rezerve 25 dinara plus PDV. Prošle godine cena pšenice i kukurza bila je od 30 do 40 dinara, a ove godine cena je upola niža, od 16 do 20 dinara.