Ikone, činije, satovi i svećnjaci, samo su deo onoga što od stakla u svojoj radionici u Gadžinom Hanu izrađuje Časlav Đorđević, uz pomoć svoje prijateljice Mirjane Anđelković.
Mirjana i Časlav radili su zajedno u Telekomu, a strah od privatizacije i gubitka posla motivisala ih je da potraže hobi kojim bi mogli da se bave ukoliko bi kojim slučajem ostali bez zaposlenja. Tragajući za nečim kreativnim jer su ih kreativni zanati uvek zanimali otkrili su najrazličitije tehnike obrade stakla poput fuzije, tifani tehnike i vitraža, ali prvenstveno fuzije.
„Ono što mi radimo je otprilike kombinacija poslova fuzije i vitraža. Savijamo stakla, pravimo. Imamo naglašena tri pravca, čemu težimo. Jedan pravac je crkveni program, gde su ikone, pomoćna sredstva, kandila. Uz to mogu da idu slike, bilo kakve, ne moraju da budu u vezi sa pravoslavljem i sa crkvom. Zatim imamo program gde pravimo tanjire, posuđe i treća stvar su kutije, ukrasni predmeti od stakla, vaze, ogledala, satovi“, rekao je Đorđević.
Različite tehnike obrade stakla, Časlav i Mirjana su savladali uglavnom uz pomoć interneta. Vremenom su nabavili sve što im je potrebno od alata kao i dve specijalne peći u kojima staklo tope na 800 stepeni Celzijusovih.
„Fuzija podrazumeva da dva ili tri stakla spojimo u jedno. Postoji više različitih fuzija, mi primenjujemo takozvanu „tak“ fuziju, gde se staklo malo utopi jedno u drugo. Druga tehnika je "ful" fuzija gde se dva stakla potpuno stope“, objašnjava Đorđević.
Đorđević je kazao da za izradu ukrasa i drugih predmeta koriste obično staklo koje može da se kupi u Srbiji, a za bojenje upotrebljavaju stakleni prah ili takozvano puder staklo, kojeg ima jedino u inostranstvu.
Prema njegovim rečima rečima, u inostranstvu su različite tehnike umetničke obrade stakla veoma popularne i profitabilne, dok kod nas, izuzimajući Vojvodinu, ljudi nemaju naviku da kupuju unikatne staklene proizvode tako da nisu na ceni.