piše: dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu
Uprkos brojnim izazovima i pokušajima osporavanja od strane Zapada, inicijativa „Pojas i put“ uspela je u svojih 10 godina ne samo da postigne odlične rezultate već i da utre put novim, komplementarnim kineskim inicijativama, zajedno pletući mrežu koja jača multilateralnu saradnju, globalni razvoj i multipolarnost.
Pored nespornih rezultata u izgradnji infrastrukturnih projekata koji menjaju mapu sveta, te činjenice da preko 150 država sa 75 odsto svetskog stanovništva učestvuje u inicijativi, za njen uspeh je zaslužna i strateška komunikaciona vizija predsednika Si Đinpinga.
Kineski predsednik je, naime, od same najave „Pojasa i put“ zagovarao njene osnovne principe poput fokusa na „deljenje plodova razvoja“, poštovanja različitosti, ključne ulogu Ujedinjenih nacija i nedeljive bezbednosti.
Na tim osnovama su i sami rezultati „Pojasa i puta“ omogućili da nove kineske inicijative – „Globalna razvojna inicijativa“, „Globalna bezbednosna inicijativa“ i „Globalna civilizacijska inicijativa“ – u najvećem delu sveta budu dočekane pozitivno i da relativno brzo dobiju širu podršku na bilateralnom i multilateralnom planu.
„Globalna razvojna inicijativa“ je 2021. godine u rekordnom roku dobila podršku preko 100 zemalja u okviru Grupe prijateljstva u UN-u, te je viđena kao kredibilna šansa za pospešivanje ostvarenja ciljeva iz Agende 2030 UN-a, koje je u ogromnoj zastoju ne samo zbog posledica pandemije kovida-19, već i zbog geopolitičkih tenzija i posrnuća neoliberalnog ekonomskog koncepta. Međutim, kao i u slučaju „Pojasa i puta“, ključna su dela. U tom cilju, predsednik Si je na samitu BRIKS-a u Johanesburgu najavio specijalni fond od 10 milijardi dolara za podršku globalnom razvoju kroz ovu inicijativu.
„Globalna bezbednosna inicijativa“ je 2022. godine takođe vrlo brzo dobila podršku – ne samo do većeg broja članica „Šangajske grupe za saradnju“ na samitu u Samarkandu i G20 na Baliju, već i na bilateralnom i nivou UN-a. Podrška konceptu „nedeljive bezbednosti“ za koju se zalaže inicijativa jedna je od okosnica i kineskog viđenja političkog rešenja sukoba u Ukrajini, ali i pokušaja da se spreče slični scenariji u kojima širenje vojnih alijansi ugrožava bezbednost onih koji nisu njihove članice. Opet, važni su dokazi, pa je za uspešnu promociju inicijative ključan bio neočekivani uspeh kineske diplomatije u postizanju sporazuma između Rijada i Teherana.
„Globalna civilizacijska inicijativa“, koju je predsednik Si Đinping najavio u martu 2023. godine, dobila je podršku zbog uvažavanja prava država da zadrže svoje tradicionalne vrednosti umesto da moraju da se povinuju onima koje Zapad pretenduje da predstavi kao univerzalne. Između ostalog dobila je u julu podršku i od strane Visokog predstavnika UN-a za „Alijansu civilizacija“ Migela Anhela Moratinosa, koji se založio za njenu blisku koordinaciju za Ujedinjenim nacijama.
Najzad, nedavno je završen istorijski samit BRIKS-a, na kojem su Kina i njeni partneri doneli epohalne odluke o proširenju. Neki su se pitali otkud Etopija među budućim članicama. Trebalo bi, međutim, da se sete da je ogroman značaj Etiopiji upravo dala i uspešna izgradnja pruge Džibuti-Ades Abeba u okviru „Pojasa i puta“, a koja omogućava ne samo razvoj unutar Afrike, već i otvara nove transportne rute širom Indijskog okeana. I to je važna zaostavština prvih 10 godina „Pojasa i puta".