Politika SAD, uključujući carine, koje su imale za cilj razdvajanje kineske i američke privrede, možda na kraju neće smanjiti zavisnost SAD-a od lanaca snabdevanja povezanih sa Kinom, navodi se u dokumentu predstavljenom na godišnjoj konferenciji Federalne rezervne banke Kanzas Sitija u Džekson Holu u subotu.
Rad su napisali Laura Alfaro sa Harvard škole biznisa i Davin Čor sa Tak škole biznisa na Dartmuf koledžu.
Uvoz robe iz Kine u SAD procenjen je na 203 milijarde dolara tokom prvih šest meseci 2023. godine, što je pad od 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine SAD.
Direktni američki izvori iz Kine su se smanjili, a Vijetnam i Meksiko su dobili udeo u uvozu, navodi list. Međutim, cena uvoza iz Vijetnama i Meksika takođe raste.
U međuvremenu, čini se da kineske firme pronalaze načine da ublaže uticaj, naime povećanjem izvoza u Vijetnam i Meksiko i stranim direktnim investicijama.
„Iako SAD možda preusmeravaju svoje izvore i uvoz prema Vijetnamu i Meksiku, oni faktično mogu ostati povezani i zavisni od Kine preko trećih zemalja, uključujući Vijetnam i Meksiko“, napisali su Alfaro i Čor.
Udeo Kine u američkom uvozu dostigao je vrhunac od 21,6 odsto u 2017. i od tada je pao na 16,5 odsto 2022. List ističe da je promena u velikoj meri rezultat namerne politike američke vlade.
Kineski ministar trgovine Vang Ventao imao je sastanak u ponedeljak sa američkom sekretarkom za trgovinu Đinom Rajmondo, koja boravi u poseti Kini od 27. do 30. avgusta.
Kina je voljna da radi zajedno sa SAD na stvaranju povoljnog političkog okruženja za saradnju između poslovnih sektora obe zemlje, rekao je Vang tokom sastanka.
Pripremio: Stevan Bulat