Zanatske sladoledare u Srbiji polako izumiru, ali i dalje nude jedinstven proizvod - zdrav sladoled.
Sladoledar Veroljub Čobić je svoj zanat učio od Italijana, a kaže za sebe da je mnogo drugačiji od drugih sladoledara u Srbiji upravo zato što njegov zanat umire.
On ima sladoledaru u Beogradu ispred koje su preko leta, ali i i van sezone, uvek redovi.
"Planeta živi brzo, sve ide na profit, na brže, isplativije. Ja radim sve sasvim suprotno. Kod mene je sve mnogo teže, mnogo skuplje proizvodno, ali zato kupac i ja imamo nagradu da probamo zdrav proizvod, pravi proizvod, bez veštačkih boja, bez aroma, bez suvišnih aditiva, ja sve u svemu koristim prirodan sladoled. Gelateria artigianale, to je zanatska sladoledara, znači nema repromaterijala, koristimo sirovine", istakao je Čobić.
Pored toga što je ovakav sladoled zdraviji, on je i raznovrsniji. Kod Čobića postoje sladoledi sa ukusom vina, rakije, pa čak i ajvara.
"Ja insistiram na tome, promovišem srpske proizvode. Dakle, od voćnih sladoleda ne postoji kod mene avokado, papaja, mango, ali je prvi koji sam pravio od suve šljive madžarke, pa sad pravim čačanku, imamo i od drenjina, mušmula, trnjina, oskoruša", kaže Čobić.
Zbog raznovrsnih domaćih ukusa Čobićevu sladoledaru posećuju mnogi turisti, a naročito oni iz Kine.
"Ono što je specifično za Kineze, primetio sam da, iako naravno sve probaju kao i svi ostali, jer ja teram mušterije da probaju pre nego što se odluče, vrlo visok procenat Kineza uz nešto drugo uzme obavezno i šljivovicu. Ne znam zašto, ali to im nekako leži", rekao je Čobić.
Čobićeva sladoledara nije jedina takva zanatska radnja u Beogradu, ali, na žalost, sve je manje drugih zanatlija, poput bombondžija, jorgandžija, sajdžija, krojača.