Autor: Kineska medijska grupa
Trilateralni samit Sjedinjenih Država, Japana i Južne Koreje je 18. avgusta po pekinškom vremenu završen u Kemp Dejvidu. Samo na konferenciji za novinare lideri tri zemlje pomenuli su "Kinu" 17 puta. Tri izjave objavljene na kraju samita razvile su probleme poput Tajvanskog moreuza i Južnog kineskog mora, širile su "bezbednosnu anksioznost", podstakle sve strane da "reaguju na pretnje" i otvoreno se umešaju u kineske unutrašnje poslove. Oni precenjuju svoju sposobnost da izmišaljaju laži i potcenjuju sposobnost sveta da razlikuje između ispravnog i pogrešnog.
Namere američke strane nije teško pogoditi. To nije ništa drugo nego nemogućnost da se izgradi "azijska verzija NATO-a" u jednom koraku, pa se želi privući Japan i Južnu Koreju posebnim diplomatskim načinom i prvo stvori "mini verzija NATO-a" za promovisanje takozvane "indo-pacifičke strategije". Magozaki Ukeru, bivši direktor Međunarodne obaveštajne službe japanskog Ministarstva spoljnih poslova, primetio je da je "želja SAD-a da koriste Japan i Južnu Koreju za uključivanje u konfrontaciju dobro poznata".
Poslednjih godina, SAD su pogrešno identifikovale Kinu kao svog "najvažnijeg konkurenta" i sveobuhvatno obuzdale i potisnule Kinu. Prošle godine, kada je američki državni sekretar Antoni Blinken govorio o kinesko-američkim odnosima, spomenuo je "formiranje strateškog okruženja oko Kine" više od 16% vremena. Neki analitičari su istakli da je održavanje samita u SAD-u, Japanu i Južnoj Koreji implementacija strateškog cilja SAD-a.
Iz perspektive Južne Koreje, analiza pokazuje da su odnosi između Južne Koreje i Japana i dalje „kratka ploča“ u trosmernim odnosima. Trenutna valda Južne Koreje ne okleva da žrtvuje nacionalno dostojanstvo i povređuje nacionalna osećanja, kako bi poboljšala odnose sa Japanom, ali i dalje postoji ozbiljan antagonizam između građana dveju zemalja.
Takođe postoje razlike između SAD-a i Južne Koreje. „Zakon o čipovima i nauci“ i „Zakon o smanjenju inflacije“ koji su usvojile SAD imali su veliki uticaj na južnokorejsku industriju poluprovodnika i proizvodnju novih energetskih vozila koja su izvor vitalnosti južnokorejske ekonomije.
Vođeni maksimiziranjem sopstvenih interesa, da li će SAD, Japan i Južna Koreja moći da ostave po strani svoje kontradikcije i sprovedu konsultacije i saradnju, trebalo bi da bude obeleženo velikim znakom pitanja. Što je još važnije, na samitu u Kemp Dejvidu navodno se govorilo o saradnji, ali to je zapravo imalo za cilj da stvori krizu u azijsko-pacifičkom regionu, stvori konfrontaciju između azijskih zemalja, čemu će se zemlje u regionu neizbežno suprotstaviti.
Pripremila: Vang Ping