Autor: Kineska medijska grupa
Prošlo je skoro nedelju dana od kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila izveštaj u vezi sa ispuštanjem nuklearno kontaminirane vode iz Fukušime u okean. Tokom ovog perioda, čulo se protivljenje pacifičkih ostrvskih zemalja, Filipina, Indonezije, Južne Afrike, Perua, Kine, Južne Koreje i drugih zemalja protiv plana Japana da ispusti kontaminiranu vodu u more. Nasuprot tome, ponašanje Sjedinjenih Američkih Država i zapadnih zemalja je neobično.
Nakon što je MAAE objavila izveštaj, američki Stejt department je to pozdravio, dok su zapadni političari uglavnom ostali nemi o kontroverznoj prirodi japanskog plana o ispuštanju zagađene vode u more.
Čini se da su neki mediji „objektivno i neutralno“ citirali više glasova, ali su izbegavali ključna pitanja, uključujući i koliko je plan ispuštanja nuklearno kontaminirane vode u more štetan po životnu sredinu? Šta je sa nezavisnošću i reprezentativnošću uzorka koji je dobila MAAE? Da li je japanska strana dovoljno procenila svoj plan?
Više studija je pokazalo da nuklearno zagađena voda u Fukušimi sadrži više od 60 vrsta radionuklida. Japanska strana je, takođe, priznala da oko 70 odsto nuklearno kontaminirane vode tretirane ALPS tehnologijom ne ispunjava standarde za ispuštanje. Prema studiji Nemačkog instituta za nauku o moru, pošto obala Fukušime ima najjače okeanske struje na svetu, u roku od 57 dana nakon ispuštanja, radioaktivni materijali će se proširiti na veći deo Tihog okeana.
Namera je da se ovi radionuklidi 30 godina neprekidno ispuštaju u more, što ne samo da šteti morskoj ekološkoj sredini, već i ugrožava život i zdravlje ljudi. Markos Orelana, stručnjak za toksične supstance i ljudska prava u Ujedinjenim nacijama, nedavno je istakao da japanski plan predstavlja veliki rizik za ljudska prava.
Ali zašto su neke zapadne zemlje toliko „opuštene“ u vezi sa nuklearnom zagađenom vodom Japana? Razlog je vezan za njihovu sopstvenu „crnu istoriju“ i stratešku sebičnost.
Prema navodima lista “Los Anđeles tajms”, Sjedinjene Države su izvršile 67 nuklearnih proba na Maršalovim ostrvima 1940-ih i 1950-ih godina. 1. marta 1954. američka vojska je detonirala jedno od najmoćnijih nuklearnih oružja ikada-- hidrogensku bombu na Maršalskim ostrvima. Razorna moć te bombe je bila ekvivalentna 1.000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu u Japanu. Nije teško razumeti zašto SAD odobravaju plan Japana da ispusti nuklearno kontaminiranu vodu u more, jer su i same među „inicijatorima” stvaranja nuklearnog zagađenja svetskih okeana.
Sjedinjene Američke Države već duže vreme tvrde da štite „ljudska prava“ svih ljudi, ali u stvarnosti ono što teže nisu ljudska prava već hegemonija, a ono što SAD zainteresuje nije interes naroda već sopstven politički interes. Po pitanjima od velikog značaja kao što je ispuštanje nuklearno kontaminirane vode u more, ponašanje nekih zapadnih zemalja poput Sjedinjenih Država ukazuje na to koliko su te zemlje licemerne i da primenjuju dvostruke standarde, jer samo kritikuju zemlje u razvoju ali ostanu selektivno slepe kad je reč o kršenju ljudskih prava saveznika.
Pripremila: Vang Tingting