Darko Tanasković, istaknuti srpski diplomata i profesor univerziteta u penziji, za Kinesku medijsku grupu je izjavio da je zemljama Evropske unije stalo da održe što bolje odnose sa NR Kinom i da je poseta kineskog premijera Li Ćijanga Nemačkoj i Francuskoj, tim pre, bila potrebna i korisna.
– Mislim da je želja da ne dođe do potpunog prekida odnosa ili njihovog snižavanja, što diktiraju aktuelne prilike, u svakom slučaju, najblaže rečeno, obostrana. Države Evropske unije, koje su došle u jedan praktično vazalski odnos sa SAD, posebno Nemačka, imaju velike ekonomske interese u saradnji sa Kinom. One se trude da to održe, uprkos ovoj disciplini kolektivnog Zapada koja je nametnuta i gde je, to svi znaju i kada se ne kaže, jedna od ideja udaljavanje od Kine – rekao je Tanasković.
Prema Tanaskovićev rečima, Kina ima principijelan i otvoreni pristup, jer nema nikakvog razloga da kvari svoje odnose sa zapadnim zemljama.
– Članice Evropske unije, u zavisnosti od svoje ekonomske snage i stepena razvijenosti odnosa sa Kinom, nastoje da ti njihovi odnosi budu u što manjoj meri okrnjeni sadašnjom konfrontacijom. Međutim, tu postoji nešto zanimljivo. Ukoliko smo svojevremeno pratili posetu predsednika Emanuela Makrona Kini, videli smo da je tada sa njim bila Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisje. Moglo se tada videti da je pristup Ursule fon der Lajen bio mnogo tvrđi i rigidniji, kao i da je uključivao mnogo više, rekao bih čak nepristojnih zahteva u odnosu na Kinu, nego što je to saopštavao Makron. Jasno je da je Brisel, odnosno otuđena briselska administracija, zapravo, pravi saveznik SAD i čuvar američkog interesa, čak i u odnosu na najjače zemlje Evropske unije – primetio je Tanasković.
Upitan u kojoj bi meri velike američke korporacije, koje posluju u Kini, mogle da utiču na politiku Bele kuće, Tanasković je odgovorio da korporacije u SAD danas imaju problem zbog toga što je odlučivanje u SAD od pre izvesnog vremena ideologizovano.
– Videlo se to u borbi protiv predsednika Donalda Trampa i načina na koji je on izgubio svoju poziciju. Drugim rečima, velike američke kompanije imaju sada rivala u sferi američke duboke države koja ima ideologizovani pristup naročito Rusiji, a onda i Kini. Mislim da na tom planu može biti ozbiljnih problema u samim SAD, jer su u pitanju veliki ekonomski interesi. Oni će svakako učiniti sve što mogu da se interesi tih kompanija u većoj meri poštuju i da ne budu u toj meri podložni ovakvim ideološkim diktatima, naročito kada bude biran sledeći predsednika SAD – naglasio je Tanasković.
Tanasković je istakao i da je osnovna prepreka razvoju multipolarnog sveta uporno zalaganje SAD da očuvaju svoj monopol, zadobijen u svim oblastima posle raspada Varšavskog pakta
– Kada bi SAD zaista prihvatile promenu do koje u svetu dolazi, a na koju kineski predsednik Si Đinping stalno ukazuje, nikakve drame u međunarodnim odnosima ne bi bilo. Niko nikome tu zaista nije takav neprijatelj, da bi ga ugrožavao do nivoa ovakvog neprijateljstva i ovakvog sistematskog vođenja destruktivne politike, kakvu sada vode SAD. Budućnost sveta ponajviše zavisi od toga hoće li SAD shvatiti da multipolarni svet već postoji i da bi oni jednostavno trebalo tome da se prilagode. Henri Kisindžer je svojevremeno rekao da treba znati biti supersila, odnosno da se treba umeti ponašati u toj ulozi. Čini mi se da SAD, pogotovo sa sadašnjom aministracijom, ne umeju da se ponašaju onako kao što bi jedna stvarna supersila trebalo da se ponaša u multipolarnom svetu – naglasio je Tanasković.