Novi predsednik kineske vlade, izabran marta ove godine, Li Ćijang posetiće Nemačku i Francusku (od 18. do 23. juna), na odvojene pozive njihovih vlasti. Premijer Li će u Nemačkoj (Berlinu) učestvovati i u održavanju sedmih kinesko - nemačkih međuvladinih konsultacija, a u Francuskoj (Parizu), koji takođe zvanično posećuje, biće učesnik i na Samitu novog globalnog finansijskog pakta. Podsecamo da je nemački kancelar bio u poseti Pekingu, novembra prošle godine kao prvi visoki zapadni predstavnik posle 20. Kongresa KP Kine. Takođe, francuski predsednik Makron je aprila ove godine posetio Kinu, pokazavši puno razumevanje za "stratešku samostalnost Evropske unije".
Šta prvo pada u oči? Istog dana (18. juna ove godine) u zvaničnu posetu Pekingu doputuje američki državni sekretar, Entoni Blinken. Nemoguće je da toga nisu svesni i glavni šefovi Nemačke i Francuske. U današnjem isprepletanom i međusobno vrlo povezanom svetu, ovo je jedini način da se produbi svetski mir. Što je jača saradnja svih sa svima, bez ikakvih razdvojenosti, u višepolarnom svetu, to je bolje i zdravije. Samo neka se lagano ovaj trend nastavlja i snaži. U tom smislu, pozdravljamo i održavanje foruma u Kini na kome se obeležava deseta godišnjica inicijative predsednika Sija o "Pojasu i putu"(Kina je, do sada, već potpisala sporazume sa 151 zemljom u okviru ove inicijative, uključujući i Srbiju).
Svesni smo da je Kina, ulažući ogromne napore, izašla sa mirovnim planom od dvanaest tačaka za rešavanje užasnog sukoba u Ukrajini. Izvesno je da će i o ovome biti reci u Berlinu i Parizu, a ne samo o privrednim pitanjima, prilikom predstojeće posete predsednika kineske vlade Lija, koji prvi put u toj funkciji odlazi u posete Nemačkoj i Francuskoj. Plan nije dočekan "na nož", iako se zna stav Kine prema ovom ratu i njeno prijateljstvo sa Rusijom. Poslednje svedočanstvo oličeno je u rođendanskoj čestitki predsednika Putina povodom sedamdesetog rođendana kineskog predsednika Sija. Tekst je objavljen i u mnogo čemu odiše posebnošću. A, dobro je da je tako.
Sada se u pravcu iznalaženja rešenja za rat u Ukrajini angažovala i Afrika. Kijev su posetili predsednici Južnoafričke Republike, Zambije, Senegala i Komorskih Ostrva (sa njima su i predsednik vlade Egipta i, koliko nam je poznato, ministar inostranih poslova Ugande, pominjao se i MIP Konga). Predsedavajući Afričkom unijom (Komori), a naročito član BRICS-a, Južna Afrika, žele da ukazu stranama u sukobu koliko im je stalo do miroljubivog rešenja. Za sada, poznato je da ukrajinska vlast odbija bilo kakve razgovore dok ne dođe "do potpunog povlačenja ruske vojske sa ukrajinske teritorije". Afrička delegacija hoće mir, jer će Afrika biti prehrambeno najugroženija nastavkom ubijanja u Ukrajini. Ako rat potraje, već ove godine će u Africi milioni umirati od gladi, ako nema uobičajenog izvoza žita iz Ukrajine i Rusije. Biće zanimljivo saslušati zainteresovane strane posle susreta visoke afričke delegacije posle sanktpeterburških razgovora sa ruskim predsednikom Putinom.
Svega toga je poodavno svesna i Kina. To je jedan od razloga sto je na godišnjicu početka sukoba u Ukrajini, prva izašla sa sveobuhvatnijim planom (predlogom) za prekid neprijateljstva i uspostavljanje mira između zaraćenih strana. Zato je i predsednik Si razgovarao sa Zelenskim i zato je Kina uputila svog specijalnog izaslanika, Li Huija, u mirovnu misiju, koja je, pored Brisela, obuhvatila više evropskih zemalja, kao i Moskvu. Verujem da su Kinezi su prvenstveno bili rukovođeni željom da čitav svet obeležava samo privredni napredak, a ne međusobno satiranje u čemu se samo manje grupe humanoida mogu oblizivati.
Zato je izuzetno, vanserijski vazno da Nemačka i Francuska nastave čvrstu saradnju sa Kinom. Poznato je da stalno raste razmena Nemačke i Kine (prošlogodišnje povećanje beleži porast od 21%, odnosno skoro 300 milijardi evra; raste saradnja i sa Francuskom i ,takođe, stalno se uvećava, a u prvom tromesečju ove godine iznosila je skoro 20 milijardi evra, sve to po briselskim statistikama).
U tom smislu je i poseta premijera Li Ćijanga Berlinu i Parizu od prvorazrednog je značaja. Ne samo za navedene zemlje, već i za svet uopšte. Nema pravog povezivanja bez neprestanog narastanja evroazijske saradnje. Jednog dana će odneti pobedu logika, a ne interes nekolicine. Pogotovu ne onaj koji se obezbeđuje strahom i neprestanim gomilanjem naoružanja. Pretnja i plašenje u međudržavnim odnosima moraju jednog dana otići u istoriju, jer na njima, i sada se jasno pokazuje, ne mogu naći pravi oslonac međunarodno pravo i odnosi među glavnim subjektima (državama) međunarodnog prava.
Siguran sam da će Kina dostojno i jedinstveno zastupati baš ovakve stavove. Siguran sam, takođe, da ce premijer Li Ćijang najbolje moguće predstavljati ono čemu teži Kina, a i velika većina u svetu. To se često poistovećuje. Ne bez razloga.
Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije