piše: Dr Katarina Zakić, načelnica centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu
Kina i Centralna Azija – sveobuhvatna saradnja
Prelepi, istorijom bogat i nadasve multikulturalni grad Sian, koji je prestonica zapadne kineske provincije Šansi, je u periodu od 18-19. maja 2023. godine mesto susreta predsednika Si Đipinga i predsednika pet centralno-azijskih zemalja - Kazahstana, Kirgistana, Tadžekistana, Uzbekistana i Turkmenistana. Samit Kina-Centralna Azija, ili kako ga još popularno zovu format C+C5, predstavlja prvi uživo sastanak lidera Kine sa liderima pomenutih zemalja, i predstavlja nastavak jačanja regionalne saradnje koja je formalno započeta 2020. godine. Zemlje ovog regiona, koje su da podsetimo nekadašnje republike SSSR, predstavljaju važnu geografsku, političku i energetsku vezu između Kine, Rusije i Bliskog Istoka. Kina sa Kazahstanom, Kirgistanom i Tadžikistanom deli granicu, a Uzbekistan i Turkmenistan se nalaze u relativnoj blizini. Sa pomenutim državama Kina sarađuje u svim oblastima, a međusobni diplomatski odnosi su na visokom nivou.
Ekonomska saradnje Kine i Centralne Azije
Ekonomski razvoj pet centralno-azijskih zemalja je bio i ostao neodvojivo vezan za Rusiju, čak i u periodu nakon osamostaljenja. Njihova uključenost u razvoj nekadašnje SSSR-a prvenstveno je bila zasnovana na tome da snabdevaju ostatak zemlje rudama, naftom, gasom i pamukom, jer su to njihove komparativne prednosti, a industrija nije bila u tolikoj meri razvijena. Po raspadu SSSR-a ove države nisu imale konflikte ili sukobe sa Rusijom, već su naprotiv, krenule da razvijaju diversifikovanu političku i ekonomsku saradnju i sa drugim državama i regionima. Kina je svakako bila jedna od tih država, a počeci njihove saradnje se vezuju upravo za period osamostaljenja, dakle pre malo više od 30 godina. Upravo je Kina bila među prvim državama koje je priznala samostalnost nekadašnjih SSSR republika. Prvi značajniji pokušaji da se ostvari bolja ekonomska saradnja datiraju od 90-tih godina kada je na primer Kina sa Kazahstanom potpisala sporazum o realizaciji projekta kinesko-kazahstanskog naftovoda, čija se vrednost meri desetinama milijardi dolara, i to je prva država iz regiona Centralne Azije sa kojom je Kina ostvarila ovakav oblik saradnje. Danas je ta saradnja na mnogo višem nivou, kako u pogledu trgovine, tako i u pogledu investicija.
Među pomenutim zemljama, Kina u pogledu ukupne trgovine najviše sarađuje taksativno sa Kazahstanom, i Turkmenistanom, te nakon toga sa Uzbekistanom, Kirgistanom i Tadžekistanom. Prema podacima ITC baze, Kazahstan i Turkmenistan ostvaruju suficit u trgovini sa Kinom, dok ostale tri imaju deficit. Najnepovoljniju situaciju u pogledu trgovine ima Kirgistan, kod koga je deficit najveći. Sa druge strane, ono što je primetno jeste da se u periodu od 2018-2021. godine obim bilateralnih trgovina značajno uvećavao, što predstavlja pokazatelj da se trgovina dinamično razvija. No, treba napomenuti da istovremeno ima i dosta neiskorišćenog trgovinskog potencijala, o čemu će kasnije biti reči. Kazahstan izvozi u Kinu najviše naftu i bakar, Turkmenistan naftu i gas, Uzbekistan naftu i pamuk, Kirgistan bakar, a Tadžekistan zlato. Kineski izvoz u pomenute zemlje je diversifikovan, ali se uglavnom izvoze mašine i elektronski proizvodi.
Veoma je bitno napomenuti ulogu i značaj Centralne Azije u okviru kineske inicijative Pojas i put. O tome kako Kina vidi i posmatra ovaj region, govori i činjenica da je upravo 2013. godine predsednik Si, tokom posete Kazahstanu najavio početak ove inicijative. Inoviranjem Starog puta svile, čija je početna tačka simbolično bila u pomenutom gradu Sian, oživljava se kineska saradnja sa državama koje su bile deo nekadašnjeg puta, a to su upravo sve pomenute države. U sklopu te saradnje Kina je značajna sredstva upravo i u ovaj region. Ukupna ulaganja (zajmovi + direktne strane investicije) Kine u Kazahstan u periodu od 2005-2022. godine prema bazi CGIT su uznosila 35,6 milijardi dolara, u Turkmenistan 15,06 milijardi, Uzbekistan 9,66 milijardi, Kirgistan 4,73 milijardi i u Tadžekistan 3,33 milijardi. Ovoliki iznos ulaganja svedoči o tome koliki značaj Kina pridaje Centralnoj Aziji, i u kojoj meri se ona oslanja na ekonomsku saradnju sa ovim regionom. Treba dodati da ova saradnja nije počela od stvaranja same inicijative, već je krenula mnogo ranije, dakle od 2005. godine, što govori u prilog tezi da je Kina na vreme prepoznala potencijal ovog regiona.
Regionalna bezbednosna saradnja Kine i Centralne Azije
Centralna Azija u ovom trenutku, dok još uvek traju sukobi u Ukrajini, i dok imamo nestabilnu političku situaciju u Avganistanu, ima posebnu potrebu da se sukobi što pre reše i da se postigne politička stabilnost. Sa jedne strane, kao nekadašnje članice SSSR-a koje sa Rusijom nemaju sukob, našle su u nezavidnoj situaciji, jer kao države one ne podržavaju rat u Ukrajini, ali se nisu pridružile sankcijama prema Rusiji. Ekonomije ovih država su i dalje neraskidivo vezane za Rusiju, i sankcije prema njoj bi značajno ugrozile ekonomski rast i razvoj ovih zemalja.
Sa druge strane, bez obzira što su države Centralne Azije većinski naseljene stanovništvom islamske veroispovesti, one se i same bore sa separatističkim i terorističkim pokretima unutar svojih teritorija, te im oscilacija sukoba u Avganistanu ne ide na ruku. Sve ove države se zalažu za jačanje regionalne saradnje i uspostavljanje mirnodopskih odnosa, i same naglašavaju značaj postizanja mira. Ne treba zaboraviti da je zbog svih prethodno pomenutih sukoba pojačano nastojanje i američkih vlasti da se pomenute države jasnije opredele prema pomenutim sukobima, što dodatno izaziva još veći politički pritisak na države Centralne Azije.
Zbog svega navedenog, politički interesi ovih država se poklapaju sa kineskim interesima i nastojanjima da se konflikti reše mirnim putem i da se prekinu sukobi. Stoga je značaj njihove saradnje sa Kinom u tom smislu veći, jer predstavljaju deo onih država koje imaju želju da se što brže i mirnije rešavaju sukobi, a da se ne podstiče eskalacija istih. Dodatno, ove države rade i sa Kinom na tome da se zajedno bore, te i da sarađuju tokom antiterorističkih akcija.
Dakle, uloga Kine u postizanju regionalne sigurnosti u okviru Centralne Azije je i ranije bila značajna, ali danas je još bitnija. Samo kroz zajedničke napore i saradnju može se postići regionalna bezbednosna sigurnost, koja će kako državama u ovom regionu, ali tako i Kini, omogućiti da se u uslovima mira razvija ekonomska i politička saradnja.
Samit Kina-Centralna Azija: jačanje regionalne saradnje i partnerstva
Ovaj samit je u kineskim medijama najavljen kao jedan od najbitnijih političkih i ekonomskih događaja ove godine u Kini. U prilog ovoj činjenici ide i informacija da je upravo prva međunarodna poseta predsednika Sija u septembru 2022. godini, nakon kovid pandemije, bila poseta Kazahstanu i Uzbekistanu. Prema tome, kako ovaj, tako i svi prethodni susreti tokom kovid pandemije u online formatu, su prethodili ovom istorijskom susretu u Sianu, i poslužili su da se istraže dosadašnji oblici saradnje i predlože novi.
Pre svega, prema najavama, pričaće se o regionalnoj ekonomskoj saradnji i unapređenju iste. Kao što je prethodno navedeno, postoje neiskorišćeni potencijali za izvoz proizvoda iz Centralne Azije u Kinu, kako bi se kod pojedinih država smanjio deficit i kako bi njihovi proizvodi bili prepoznatljiviji na kineskom tržištu. Pored toga, istražiće se mogućnosti kako privatne kineske kompanije mogu da se angažuju više u ovom regionu u pogledu investicija, i kako mogu pomoći regionalnom ekonomskom razvitku. Dodatno, najavljeno je da će biti govora i o uspostavljanju bezviznog režima ovih zemalja sa Kinom. U ovom trenutku, Kazahstan i Uzbekistan su dogovorili bezvizni režim, a Kirgistan je još uvek u fazi pregovora. Svakako da bi uvođenje ove povlastice unapredilo i ubrzalo saradnju za privrednike iz svih država, i omogućilo bolje rezultate u ekonomskoj saradnji.
Druga značajna tema ovog samita biće posvećena regionalnoj bezbednosti u svetlu svih tekućih dešavanja, tj. rata u Ukrajini i dolaska Talibana na vlast u Avganistanu, ali i u svetlu potencijalnih regionalnih pretnji poput terorizma. Ova pitanja imaju podjednak značaj kao i ekonomija, te se očekuje da će na kraju samita i tim povodom biti dato zvanično saopštenje.
Uspešna, obostrana i prosperitetna saradnja Kine i zemalja Centralne Azije je jedan od ključeva za stabilnost u širem regionu Azije. Ona takođe može biti i primer kako se odnosi mogu postepeno unapređivati i negovati. Dobri politički odnosi su se prelili i na ekonomiju, kulturu, i opštu društvenu saradnju. Stoga je ovaj samit još jedan korak u dobrom smeru, koji je usmeren na win-win saradnju i podržavanje opšte dobrobiti.