Mislim da nije slučajno što se ovom skupu na vrhu u Sijenu (provincija Šensi) pridaje velika važnost. Predviđeno je da se održi 18. i 19.maja ove godine. Da podsetimo: Sijen je početno mesto nekadašnjeg "puta svile". A, sve je počinjalo i do pre nekoliko vekova, završavalo se sa azijskoevropskim ili evroazijskim kontinentom. Uostalom, nije ga bez pravog razloga Halford Mekinder nazvao "svetskim ostrvom" čija je sudbina izjednačena sa planetarnom.
Danas je ovo "svetsko ostrvo" opterećeno sukobom u Ukrajini. Nije slučajno državni sekretar SAD, Entoni Blinken, ove godine posećivao sve zemlje centralne Azije. U očiglednoj nadi da zemlje koje je obišao ne budu bliske sa Rusijom, ali ni sa Kinom. Treba imati u vidu da su SAD nedavno, ali užurbano, napustile Avganistan, pošto su u njemu podosta boravile (par desetina godina, a posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku samim početkom ovog veka) sa svojim oružanim snagama i administracijom.
Samitom u Sijenu predsedavaće lično kineski predsednik Si Đinping. Učestvuju sve zemlje centralne Azije (njih pet, ukupno, a šest ako računamo i domaćina). Radi se o prvom sastanku na vrhu ovakve vrste. U pitanju je veliki diplomatski događaj, prvi ove godine u Kini. Znamo da je Kina pre više od tri dekade uspostavila diplomatske odnose sa zemljama centralne Azije (posle nestanka SSSR-a). Ali, sada će ovaj samit, opšte je očekivanje, utanačiti pravce daljeg razvoja odnosa ovih značajnih zemalja. Na osnovama koje se polako izgrađuju: puna jednakost, međusobno poštovanje i međusobna korist, ravnopravnost i nikakva nametljivost. Zar to nije dobra perspektiva za sve koje su iskreno naklonjeni demokratskim odnosima u svetu?
Poznato je da su prošle godine međusobna razmena između Kine i ovih zemalja premašili 70 milijardi dolara, kao i da je u prvom kvartalu ove godine zabeležen porast od 22 % u njihovoj trgovini. Zemlje centralne Azije uglavnom izvoze poljoprivredne proizvode u Kinu. Sa svoje strane, Kina izvozi u zemlje centralne Azije mnogo roba, uključujući tehnološke, najviše u Kazahstan sa kojim ima razmenu od 31 milijardu dolara (prošlogodišnja statistika).
Međutim, nema sumnje da će na dnevnom redu samita biti i međunarodna i regionalna pitanja. Očekuje se potpisivanje velikog broja dokumenata o daljoj konkretnoj saradnji i mehanizmima za njeno ostvarenje, ali i o strateškom produbljivanju međusobnih odnosa, bez ciljanja na bilo čiju štetu, naročito ne, u bilo kom smislu - trećih zemalja. Treba još imati u vidu da je i međusobna kulturna saradnja veoma razvijena, posebno kad se zna da je osnovano trinaest kineskih kulturnih centara "Konfucije" i da oni posluju punom snagom na zadovoljstvo pet zemalja domaćina iz centralne Azije.
Nema sumnje da će na ovom jedinstvenom skupu biti reči i o velikim kineskim mirovnim naporima u cilju prekida ratovanja u Ukrajini. Ogromna energija Kine je stavljena u službu postizanja mira. Pored plana od 12 tačaka, koji je Kina sastavila i objavila na godišnjicu početka oružanog sukoba u Ukrajini, bivši kineski MIP i član Politbiroa KP Kine, Vang Ji prezentovao je mnogim sagovornicima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, a i svetu, taj projekat koji nam se čini veoma vrednim. Ovih dana je u Evropu krenuo specijalni kineski pregovarač, Li Hui (bivši kineski ambasador u Moskvi), sa zadatkom da ispita mogućnosti otvaranja mirovnih pregovora o Ukrajini. Doznajemo da je juče imao susret i sa Zelenskim. Aktivnosti ovog kineskog diplomatskog posrednika usledile su posle ne tako davnog telefonskog razgovora predsednika Si Đinpinga i Zelenskog (krajem aprila o.g.). Veruje se da će zemlje centralne Azije biti vrlo zainteresovane za ovaj segment skupa, jer su najdirektnije povezane sa posledicama stravičnih događaja u Ukrajini.
Radi se o Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgiziji, Tadžikistanu i Turkmenistanu. Sve ove zemlje su iz raznoraznih razloga vrlo zainteresovane da se stvari smire u Ukrajini. Povezane su istorijski, privredno, pa i geopolitički sa Rusijom. Sav ostali svet, sa malim izuzećima takođe želi sto brže postizanje mira u Ukrajini. Sigurno je da ogromna većina sveta želi mir, a tome u prilog govori i vest da šest afričkih zemalja takođe priprema mirovnu inicijativu za Ukrajinu.
Kinesko pristupanje međunarodnim odnosima očigledno nailazi na razumevanje i poštovanje drzava-partnera Kine, pa i onih iz centralne Azije. Razumljivo je da Kina ima globalnu ulogu, jer njena moć treba da bude srazmerna njenoj ogromnoj odgovornosti, što mnogi analitičari dubinski osećaju u kineskim sve brojnijim aktivnostima širom sveta. Nemam u vidu samo diplomatiju.
Izvesno je da će saradnja Kine i zemalja centralne Azije biti produbljena u brojnim oblastima, ne samo privrednim. "Put svile" je nekada išao preko centralne Azije, a danas je konkretno zanimanje sve veće za viziju proklamovanu još 2013. o "novom putu svile" u kojem u punoj meri učestvuje i moja zemlja, Srbija. Nije moguće i ovoga puta zaobići našu želju da se ove godine potpiše sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine! Boljeg načina unapređenja naše saradnje, jednostavno, nema.
Želimo mnogo uspeha svim učesnicima samita u Sijenu!
Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije