Kina je početkom aprila završila svoju 39. antarktičku ekspediciju, sa zadacima koji uključuju istraživanje globalnih klimatskih promena, dopunjavanje materijala i rotaciju osoblja na dve stanice na Južnom polu.
Otkako je započela ekspedicije na Antarktik 1984. godine, zemlja je izgradila sistem za polarni monitoring koji se sastoji od istraživačkih brodova, polarnih aviona sa fiksnim krilima i autonomnog podvodnog robota, izjavio je Liu Điaći, akademik Kineske akademije nauka (KAN) i istraživač na Institutu za geologiju i geofiziku KAN-a, navodi se u izveštaju koji je objavio Narodni dnevnik u martu.
Tokom skoro 40 godina istraživanja, zemlja je proučavala ekološko okruženje u regionu, evoluciju klime i geologiju i sastavila prvu topografsku kartu unutrašnjeg Antarktika, dodao je Liu.
Zašto graditi petu istraživačku stanicu?
Kina je izgradila četiri istraživačke stanice u antarktičkom regionu – Veliki zid, Džongšan, Kunlun i Taišan – i sada gradi svoju petu.
Nova istraživačka baza, na Neizrazivom ostrvu u zalivu Tera Nova u Rosovom moru, biće izgrađena za praćenje i zaštitu životne sredine, pružajući garanciju za istrage i pružanje usluga spasilačkim i hitnim objektima, navodi se u izveštaju Sinhue iz 2017.
Nova stanica će popuniti prazninu u kineskom istraživanju Antarktika, budući da stanice Veliki zid i Džongšan pokrivaju Atlantski i Indijski okean, respektivno.
Kineska antarktička aktivnost ograničena je u miroljubive svrhe
Otkako je Kina postala konsultativna strana u skladu sa Ugovorom o Antarktiku 1958. godine, antarktička aktivnost ove zemlje bila je ograničena na miroljubive svrhe, rekao je u sredu za Global Tajms Čen Hong, izvršni direktor Centra za Azijsko-pacifičke studije Istočnokineskog normalnog univerziteta.
Peta istraživačka stanica u zemlji biće opremljena heliodromom i pristaništem za ledolomac Sjue Long samo u skladu sa svojim naučnim aktivnostima, rekao je Čen i dodao da nema dokaza da kineske naučnoistraživačke aktivnosti na Antarktiku imaju vojnu svrhu.
Pripremio: Stevan Bulat