Nedavni kolaps banke Silicijumske doline sa sedištem u Kaliforniji pokazuje da su brza povećanja kamatnih stopa, koje su preduzele velike razvijene ekonomije da bi obuzdale inflaciju, izazvala zabrinutost zbog njihovog uticaja na globalnu ekonomiju i mogućnosti pokretanja novih finansijskih rizika, rekao je zvaničnik kineske centralne banke.
„Nedavni rizici koje je izložilo nekoliko bankarskih institucija u SAD-u i Evropi ukazuju na to da brzo prilagođavanje monetarne politike u velikim razvijenim ekonomijama ima i efekte prelivanja i unutrašnje uticaje“, rekao je Sjuan Čangneng, zamenik guvernera Narodne banke Kine na Godišnjoj konferenciji Globalnog foruma za upravljanje imovinom 2023.
Dugoročno okruženje niskih kamata u prošlosti učinilo je neke finansijske institucije naviknute da upravljaju imovinom i obavezama u okruženju niske nestabilnosti, bez očekivanja i osetljivosti na kratkoročne i velike fluktuacije kamatnih stopa. Karakteristike imovine i obaveza banke Silicijumske doline učinile su je osetljivijom na promene kamatnih stopa i na kraju dovele do rizika, rekao je Sjuan.
Još uvek je neizvesno da li inflacija u velikim razvijenim privredama može značajno da padne u kratkom roku, a nastavak održavanja visokih kamatnih stopa može imati negativne efekte na zdrav rad bankarskog i drugih finansijskih sistema, što povećava dilemu sa kojom se suočava regulacija monetarne politike, dodao je ovaj zvaničnik kineske centralne banke.
Dok se nivo kamatnih stopa u velikim razvijenim ekonomijama naglo menja poslednjih godina, Kina je zadržala nivo kamatnih stopa da bi odgovarala zahtevima potencijalnog ekonomskog rasta i nije učinila monetarnu politiku previše zategnutom, naveo je Sjuan.
„Kako se zamah kineskog ekonomskog rasta postepeno oporavlja i finansijsko tržište nastavlja dodatno da se otvara, verujemo da će atributi ulaganja i atributi zaštite kineskih finansijskih sredstava postati istaknutiji“, rekao je on. Sjuan je naveo podatak da je do kraja prošle godine bilans stranih subjekata koji poseduju imovinu u juanima u Kini iznosio 9,6 biliona juana (oko 1,4 biliona dolara), što je povećanje od 1,2 puta u odnosu na 2017.
Otvoreno, stabilno i razvijeno kinesko tržište pruža svetu raznovrsne mogućnosti i izbore u složenom i promenljivom okruženju, zaključio je Sjuan.
Pripremio: Bojan Pavlović