Polovina novca koji se globalno troši na flaširanu vodu, čija je prodaja eksplodirala poslednjih decenija, bila bi dovoljna da se obezbedi univerzalni pristup čistoj vodi za piće iz slavina, prema studiji UN objavljenoj u četvrtak.
Promena navika pijenja od flaširane vode takođe bi dovela do velikog pada plastičnog otpada, jer se procenjuje da 85 odsto flaša završi na deponijama, navodi se u izveštaju.
Međutim, autori studije sa sedištem u Kanadi navode da pogrešno shvatanje o bezbednosti vode iz slavine i flaširane vode igra glavnu ulogu u preferencijama pojedinaca.
„Percepcija je da je flaširana voda najzdravija opcija“, rekla je glavni autor Zejneb Buhlel.
Ali pokazali smo da to nije nužno tako i ljudi plaćaju mnogo više za flaširanu vodu, od 150 do 1.000 puta više nego za litar vode iz česme“, rekla je ona.
Prema studiji, kontaminanti su pronađeni u stotinama brendova flaširane vode u više od 40 zemalja, često premašujući lokalne ili globalne standarde.
Tokom protekle decenije, globalna prodaja flaširane vode skočila je 73 odsto na skoro 270 milijardi dolara i 350 milijardi litara.
Godišnje se proizvede oko 600 milijardi plastičnih boca, što iznosi oko 25 miliona tona plastičnog otpada.
Na globalnom severu, potrošači imaju tendenciju da kupuju flaširanu vodu zbog njene prenosivosti i percepcije da je zdravija i ukusnija od vode iz česme, dok je na globalnom jugu prodaja obično podstaknuta nedostatkom pouzdanog javnog snabdevanja vodom.
U izveštaju se navodi da je industrija flaširane vode uglavnom neregulisana, jer kreatori mera i zakona nisu bili u stanju da drže korak sa njenom brzom ekspanzijom.
Ovo je donelo rizike kao što je "nekontrolisano povlačenje podzemnih voda za flaširanje", što bi na kraju moglo dovesti do iscrpljivanja ili oskudice podzemnih voda, kažu autori.
Pripremio: Stevan Bulat