Nišlija Vuk Ivković ima samo 14 godina, ali već uspešno popravlja satove i na dobrom je putu da postane pravi časovničar. Niš ima samo šest sajdžija, a Vuk trenutno jedini u tom gradu uči taj zanat. Za stare satove zainteresovao se tokom epidemije korona virusa i to zahvaljujući satovima koje je imao njegov otac Ranko.
„To je bilo za vreme korona virusa, bilo mi je dosadno. Otvorio sam staru fioku moga oca i video sam neke stare satove, zainteresovao sam se za njih. Jedan mi se posebno svideo, svidelo mi se kako leži na ruci i mene je to zainteresovalo“, kaže Vuk.
Nakon što je pronašao očeve stare satove, Vuk je krenuo da nabavlja i druge, najpre ženske satove jer su bili jeftini, a posle i muške. Satove kupuje preko interneta i na buvljaku, a nabavlja ih i uz pomoć očevih drugova kolekcionara. Otac mu je nabavio alat za popravku satova, a časovničar iz komšiluka pokazao kako da se alat koristi.
„Umem te sitnije greške da popravim, da zamenim deo .....skazaljke, datumar. Krenulo je sve od toga što sam se zainteresovao kada ih otvorim šta je to sve unutra, šta to njih pokreće da radie Bio sam malo radoznao pa sam ih otvarao", objašnjava Vuk.
U kolekciji satova koje je sakupio Vuku su trenutno najomiljeniji jedan stari šafhauzen i jedan omega. Posebno mu je drag šafhauzen star više od 100 godina.
„Šafhauzen ima jako zanimljivu priču. On je stotinak godina star i prvo je bio u Gnjilanu, na Kosovu i Metohiji. Tu ga je Turčin dobio na klađenju u kafani, to je bilo posle Prvog svetskog rata, oko 1920. godine. Posle toga sat je stajao u fioci, pa je išao na popravke, pa je bio u Beogradu, a onda se vratio dole, u Vranje. Čovek iz Vranja ga je prodao meni.“
Želja najmlađeg niškog časovničara je da nauči da popravlja skupocene satove sa složenim mehanizmima. Ukoliko bi naučio da to dobro da radi možda bi se opredelio da mu poravka satova bude glavno zanimanje. Moguće je da mu ipak bude hobi, a da studira političke nauke jer ga podjednako, kao i satni mehanizmi, zanimju i mehanizmi funkcionisanja jednog društva.