piše: Slobodan Popović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
Spoljna politika Amerike zasnovana je na sada već upitnim pokušajima tako visokog nivoa kontrolisanja globalnog poretka, međunarodnih odnosa, globalne bezbednosne arhitekture, kao i globalnih lanaca snabdevanja. Do sada, svoju kontrolu je realizovala korišćenjem niza različitih metoda i alatki, kao što su: Bretonvudski sistem i internacionalizacija dolara kao najubojitije geopolitičke alatke Amerike, izvoz demokratije sa stalnim veoma agresivnim, a i u brojnim segmentima neodrživim civilnim kalemljenjem da je demokratija shvaćena u američkom smislu reči univerzalna vrednost i konstatno proizvođenje preklapajućih, međusobno nadovezujućih i lančanih kriza. Svi ovi faktori zbirno delujući dovode svet na ivici njegove otpornosti i tačke pereokreta.
Tačka lomljenja američkim interesima predstavlja novo zaokruživanje uzrasle moći Kine kada je svetu ponudila Zajednicu zajedničke sudbine čovečanstva. Umesto njenog percipiranja kao nove snage u demokratizaciji i daljem stvaranju fer, pravednih i međunarodnih odnosa jednakosti, Amerika i njene saveznice ovo svetu pokušavaju da predstave kao diplomatiju vukova, kinesku asertivnost i kao takmaca (kao da je svet poprište ratnika, a ne prostor stvaranja partnerstva, harmonije i zajedničkog puta) koji može izazvati američku supremaciju i urušiti tobože liberalni poredak. Tim činjenjem, Kini se pridaje uloga koju ona za sebe ne želi, a to je da ona predstavlja delatnika koji određuje prava, obaveze, pravila, formu i oblik antihegemnoske politike. Naprotiv, Kina insistira na razvoju dijaloga, saradnje kroz zajedničku dobit i zajedničku, sveobuhvatnu, saradljivu i održivu bezbednost, što pak ne isključuje realizaciju kineskih nacionalnih interesa, što je, pak, sasvim legitimno.
Kada je svet ušao u eru COVID-19, Kina je bila optužena kao izazivač pandemije i faktor kidanja globalnih lanaca od proizvodnje preko izvoza/uvoza pa sve do potrošnje što je izazvalo usporavanje svetskog rasta i ogolilo sve neodrživosti i nepravilnosti tekućeg globalnog poretka zasnovanog na institucionalizaciji asimetrije moći. Pandemija je ukazala na svu urgentnost njegovog redefinisanja kako ga ne bi naredna virusna oluja dovela do njegovog sloma. Najveći deo optužbi prema Kini je pristizao iz ugla sistema vrednosti, budući da je Kina baštinjenjem svoje višemilenijumske tradicije i sistema vrednosti uspela da realizuju rezultate koji su izazvali divljenje, strahopoštovanje, podozrenje i protivljenje. Iako je Kina širom sveta pružala pomoć i stvarala globalnu bazu združenog odgovora tokom pandemije i odgovore potonjeg saniranja posledica izazvanih COVID-19, paralelno sa prihvatanjem pomoći Kine, ta ista pomoć Kine od strane pojedinih država je bila okarakterisana kao “kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Kada je svet ušao u post-COVID-19 doba, Kina je nastavila svoju politiku nulte tolerancije COVID-19 pod potpunom jednakim i suverenim pravom, kao što su druge države odlučile da relaksiraju tu istu politiku. Kina je zbog suverenog prava bila ponovo optužena. Medjutim, to samo govori u prilog cinjenici da je Kina toliko važna za svet da se čekala njena odluka o ukidanju politike nulte tolerancije da bi se nova era sveta mogla definisati kao “post-COVID-19 era”, što je utemeljeno činjenicom da je u 2022. godini Kina učestvovala sa 18.5% rasta svetskog BDP.
Svet ulazi u novu eru, odnosno eru u kojoj će jednako pripadati svim ljudima.