U prostorijama Instituta za međunarodnu politiku i privredu danas je održan forum na temu “Kina i svet: Uloga kineskog ekonomskog razvoja u oporavku svetske privrede”.
Zaključak svih članova foruma je isti, a to je da će kineski povratak ekonomije nakon tri godine kovid-19 pandemije podstići razvoj ekonomije celog sveta.
Forum je otvorio predsednik Instituta Prof. dr Branislav Đorđević, koji je u svom izlaganju istakao važan događaj koji slavi svoju desetu godišnjicu, inicijativu “Pojas i put”.
“Inicijativa je uspela ono što nijedna nije do tada. Svi smo se ujedinili oko ideje prosperiteta, mira, što je priznaćete, u savremenom svetu vrlo čudno. To je u nekoj bližoj istoriji jedina inicijativa koja je imala za cilj što većeg broja zemalja čitavog sveta, ne samo ekonomski, već i iz drugih uglova.”
Učesnike je pozdravila i saradnica Kineske medijske grupe Vang Tingting video porukom iz Pekinga, koja je govorila o značaju saradnje Srbije i NR Kine.
“Inicijativa “Pojas i put” otvorila je novo poglavlje u kineskom i globalnom ekonomskom razvoju, te je postala najveća međunarodna platforma za saradnju na svetu. Značaj Srbije za inicijativu je veoma veliki, jer je ona važna tačka koja povezuje ekonomski pojas puta svile i pomorski put svile. Ovih godina su Srbija i Kina postigle ogromne rezultate u oblastima poput ekonomije, trgovine, vojne saradnje, tehnologije i kulture”.
Predstavnica Instituta društvenih nauka Sanja Filipović, govoreći o ekološkoj tranziciji, navela je da iako je Kina zemlja koja se zbog svoje veličine i broja stanovnika smatra velikim učesnikom u emisiji efekta staklene bašte, ulaže veliki trud da dostigne nultu emisiju štetnih gasova do 2060. godine.
“Prema proceni Svetske banke iz prošle godine, ukazalo se da ukoliko želi da postigne svoje ciljeve do 2060. godine, Kina će morati puno da investira. S obzirom na potencijale i značaj kineske privrede, država vrlo svesno targetira i fokusira ove sektore, kao što su pre desetak godina radili i sa proizvodnjom solarnih panela, pa je tako danas Kina lider u proizvodnji solarnih panela, električnih automobila i u proizvodnji vetrogeneratora”.
Katarina Zakić se nadovezala na temu zelene agende i stvorila paralelu sa Srbijom, gde se tokom mandata ministarke za energetiku Zorane Mihajlović razgovaralo na temu dolaska ekoloških kompanija iz Kine u Srbiju.
“Priroda nas je zadesila u Srbiji da imamo dosta uglja i logično je bilo da ulažemo u termoelektrane, na čemu ne treba odustati da ne bismo ugrozili sopstvenu energetsku bezbednost, ali svakako možemo raditi na tome da smanjimo stepen zagađenja i da više uložimo u ekologiju. U procesu reciklaže kaskamo za okruženjem i mislim da bi u toj oblasti mogli da naučimo od Kine, počevši da naučimo da recikliramo u svojim kućama, pa onda da pojačamo malo tu politiku i da vršimo razmenu, mislim da bismo tako mogli ”.
Slobodan Popović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu istakao je pokušaje zapadnih zemalja, pre svega SAD, da prikažu svetu kineske ideje mira i prosperiteta u lošem svetu zarad pozicioniranja sopstvene agende.
“Umesto da zajednička sudbina čovečanstva po kineskom nazivu bude okvir za harmonizaciju i dalje napredovanje, ona je bila od strane Amerike percipirana agresivnom politikom i antikineskom histerijom u medijima, da je to zaduženo za rušenje “liberalnog” međunarodnog poretka, iako na sve to Amerika predstavlja poprište borbi. Celokupno kinesko delovanje na globalnom planu jer je zanimljivo što se Kini daje uloga koju ona ne želi za sebe, to uopšte nije cilj kineske spoljne politike, već je delovanje na globalnom nivou, stvaranje zajednice i zajedničke sudbine čovečanstva u kom ona prikazuje da svet pripada svim ljudima”.
Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta, osvrnuo se na aktuelne događaje u kojima se našla i Kina, napominjući da takav odnos prema Kini nije potreban zbog vidne želje kineskog establišmenta da međunarodnoj diplomatiji pristupaju široko raširenih ruku.
“Vidimo i da bez obzira na pokušaje predsednika Si Đinpinga poslednjih meseci da smiri tenzije koje su izazvale SAD dolaskom Nensi Pelosi prošlog avgusta, uprkos tim pokušajima i dobroj volji da se sretne sa Džozefom Bajdenom na marginama G-20, činjenica je da vidimo kod demokrata jedno novo razaranje tih pokušaja uspostavljanja nekog relativno pristojnog odnosa. Ako pogledate samo poslednjih mesec dana odlazak američkih ministra spoljnih poslova i odbrane u Tokio i Seul, proširenje baza u Okinavi, uspostavljanje novih američkih baza okrenutih prema Tajvanu i južnokineskom moru. U jednoj takvoj atmosferi činjenica je da do neke relaksacije odnosa između Pekinga i Vašingtona ne može da dođe.”
Autor: Aleksandar Simić