Na levoj obali Dunava, na samo četiri kilometara od centra Beograda, nalazi se bara Reva, stanište mnogobrojnih ptica, kornjača, divljih životinja ali i vidri.
Močvarna staništa imaju veliku ulogu u zaštiti od poplava i oluja, takozvanu ulogu sunđera, a neke od biljaka koje se nalaze u bari Revi su ozbiljni prečišćivači otpadnih voda.
Predstavnica udruženja "Bela čaplja" Ana Džakić rekla je da se u okruženju bare Reve nalaze staništa žute i bele čaplje, patke njorke ali i dva aktivna gnezda orla Belorepana, najvećeg orla u Evropi.
"U samoj bari Revi imamo vidre. One ukazuju na to da je reč o čistoj vodi. Na grbu Bernske konvencije stoji vidra Lutra lutra koja takođe živi ovde kod nas. Predivno je kada pomisliš da na par kilometara od centra grada imaš divlji svet", rekla je Džakić.
Kako je istakla Džakić, udruženje "Bela čaplja" ima inicijativu da jedan deo oko Reve, od mosta do susednog grada Pančeva do ostrva Forkontumac poznatijeg kao Bela stena, bude slobodna zelena zona za građane i da se ona nazove Beogradski dunavski park.
Svima nama je potrebno da izađemo u prirodu, da slušamo zvuke i udišemo čist vazduh. Močvarna staništa imaju jako veliku ulogu u potapanju ugljenika što sprečava emisiju gasova, odnosno ima smanjen uticaj na efekat staklene bašte", rekla je Džakić.
Džakić je podsetila da nasipom prolazi i međunarodna biciklistička ruta "EuroVelo 6" i "EuroVelo 11", saobraćajnica kojom u toku godine prolazi po nekoliko hiljada turista iz Evrope i sveta, pa je ideja ovog udruženja da se ovo močvarno stanište razvije i u turističkom pogledu.
O važnosti očuvanja ovakvih staništa govori podatak da je od 1970. godine do danas izgubljeno oko 35 odsto svetskih močvara i da se one isušuju i nestaju čak tri puta brže od šuma.
Ključni značaj ovih staništa jesu voda i vlaga, koji omogućavaju održavanje optimalne temperature potrebne živom svetu da preživi usled globalnog zagrevanja.
Takođe, močvare su mesta u kojima se ribe mreste, ali usled visokih temperatura i nedovoljne količine padavina, one presušuju.
Značaj očuvanja močvara prepoznat je još 1971. godine, kada je 2. februara usvojena Konvencija o močvarama u iranskom gradu Ramsaru i taj datum predstavlja i Svetski dan močvara.