U regionu Zapadnog Balkana Srbija važi za izrazito voćarsku i povrtarsku zemlju, sa više od 185.000 hektara pod raznim voćnim sortama i 30.000 hektara pod povrtarskim kulturama, ali i sve većim zasadima vinove loze koji su dosegli 30.000 hektara.
Kako bi bila predstavljena tradicionalna proizvodnja, ali i potencijali za izvoz u Beogradu je četvrti put organizovan regionalni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva "Agro Belgrade 2023" na kome je učestvovalo više od 500 izlagača iz Srbije.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je da će uz pomoć sajma strani kupci sklapati poslove, a da će se roba iz Srbije i susednih zemalja plasirati na svetsko tržište.
"Ovde u Beogradu će sada strani kupci sklapati različite poslove, ugovarati kupovinu, na primer srpskih jabuka, borovnica, makedonskog grožđa ili albanskog povrća. Na taj način se roba iz susednih zemalja plasira na celokupno svetsko tržište. A kad se roba plasira podiže se i kvalitet proizvodnje, uvode se nove tehnologije, povećavaju se površine pod zasadima", rekao je Šapić.
On je istakao da Beograd ima 153.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta i više od 30.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Ove godine na sajmu se, pored srpskih frimi i firmi iz regiona, predstavilo i 14 firmi iz Holandije.
Jovana Jevrić, predstavnica holandske firme Agro Arm, rekla je da je sajam prilika da se sklope novi poslovi i povežu novi proizvođači.
"Trudimo se da budemo na svim sajmovima. Skoro je bio sajam u Leskovcu, tu smo isto imali naš štand, evo sada smo na Sajmu u Beogradu. Uglavnom se trudimo da budemo na sajmovima jer uvek imamo nešto novo, da li je to povrće ili su to nova đubriva, novi preparati, uvek imamo nešto novo da ponudimo", navela je Jevtić.
U izvozu srpskog agrara u 2022. godini najzastupljeniji su bili voće i povrće - sa 24,3 odsto, a istovremeno su u uvozu dominirale te namirnice sa19,4 procenta.