Autor: Kineska medijska grupa
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji se nalazi u poseti Japanu, i japanski premijer Fumio Kišida juče su izdali zajedničku izjavu, u kojoj se ističe da će dve strane sarađivati u pomorskoj bezbednosti, sajberprostoru, kontroli oružja i drugim oblastima, ali nisu zaboravili da pričaju o kineskoj vojnoj snazi i pitanju Tajvana. Pre toga, Stoltenberg je, takođe, pokazao prstom na Kinu kada je posetio Južnu Koreju, i ustvrdio da je Kina postavila izazov za "vrednosti, interese i bezbednost" Zapada.
NATO je najveći vojni savez, osnovan da bi izazivao ratove. Od svog formiranja, to je alat SAD-a da formiraju blokove i učestvuju u blokovskoj konfrontaciji.
Sa krajem Hladnog rata, NATO je izgubio svoj cilj i smer. Nakon izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, SAD su pokušavale da iskoriste priliku da ožive NATO i izgrade "Azijsko-Pacifičku verziju NATO-a", kao alat za usporavanje Kine i održavanje hegemonije američkog stila.
Nakon posete Stoltenberga, američki ministar odbrane Lojd Austin stigao je u Južnu Koreju 30. januara, ponovio je da će ojačati sposobnost SAD-a da proširi odvraćanje.
SAD i NATO, dok su preuveličavali "vojnu pretnju Kine", značajno su jačale vojnu saradnju sa azijskim saveznicima, donosile su duboku uznemirenost i pretnje bezbednosti regionu Azije i Pacifika. To takođe jasno pokazuje da SAD promovišu Azijsko-pacifičke integracije NATO-a. Ona poziva svoje azijske i pacifičke saveznike i NATO da unaprede takozvanu strategiju "Indo-pacifičke saradnje" kako bi se formiralo bezbedni okvir za zadržavanje Kine.
Međutim, iz perspektive javnog mišljenja u regionu Azije i Pacifika, većina zemalja u regionu Azije i Pacifika jasno može videti plan SAD-a i NATO-a i čvrsto kažu "ne". Azijsko-pacifički region nije gladijatorska arena velikih zemalja, svaki pokušaj da se uključi u "novi hladni rat" neće prihvatiti narodi Azije i Pacifika.
Pripremila: Vang Ping