Izložba tradicionalnog i savremenog nakita „Nezaborav” odrzana je u Manakovoj kući koja je depandans Etnografskog muzeja u Beogradu, a u kojoj se čuva i izlaže etnografska spomen-zbirka Hristifora Crnilovića, slikara i istraživača narodne kulture.
Cilj izložbe je upravo predstavljanje kulturnog nasledja putem afirmacije dela zbirke nakita i rukopisne građe o kujundžiluku koju je Crnilović prikupio i ostavio u svojoj spomen-zbirci.
Kustos Manakove kuće Milena Djurica objašnjava da izložba obuhvata tradicionalni i savremeni nakit.
"U ovom delu je predstavljen savremeni nakit Ivane Stanković, inspirisan upravo komadima koje nam je ostavio Hristifor Crnilović. U donjem delu izložbene sale su rukopisna gradja i predmeti tj. alat koji je sakupio, i priča o jednom kujundžiji s kraja 19. veka. O istorijatu kroz zanate upravo možemo razumeti društvene prilike i razvoj područja", kaže Djurica.
Crnilović se bavio nasledjem, narodnom tradicijom, zanatima i obradio je otprilike 56 zanata od kojih je najreprezentativniji kujundžijski zanat.
Djurica objašnjava da je kujundžiluk još od praistorije bio veoma razvijen.
"Specifičnost ovog zanata, za razliku od veza i tkanja, jeste da je više individualnog karaktera. Individualci su se njime bavili. Bilo je potrebno i obrazovanje i talenat za ovaj zanat."
Kujundžijski zanat je, kako ističe Djurica, u stvari osnova svih umetnosti.
"A svi narodi se bave i filigranom i tkanjem od istoka do zapada, od Japana pa do Južne Amerike ali svako područje ili etnička skupina ima svoje specifičnosti, tako i Balkan", kaže Djurica.
Manakova kuća je, inače, jedini muzej koji organizuje školu filigrana.
"Mi volimo susrete. Ovde se i donosi i odnosi znanje", istakla je Djurica.
U okviru izložbe su predstavljene i skice i sitni ornamenti.