Vlada Srbije zatražiće od komandanta mirovnih snaga NATO-a da dozvoli zemlji da pošalje do 1.000 pripadnika policije i vojske na Kosovo, izjavio je u četvrtak predsednik Aleksandar Vučić.
To je prvi put da je Beograd zatražio raspoređivanje trupa na Kosovu otkako je rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija okončan rat od 1998. do 1999. godine, tokom kojeg je NATO bombardovao krnju Jugoslaviju u kojoj su se nalazile Srbija i Crna Gora kako bi zaštitio većinsko albansko stanovništvo na Kosovu.
"Vlada će tražiti povratak stotina, a ne više od 1.000 pripadnika vojske i policije", rekao je Vučić i dodao da će zahtev poslati mejlom večeras i fizički predati Kforu, misiji NATO na Kosovu, na graničnom prelazu u petak.
„Ne očekujem da ću dobiti pozitivan odgovor“, rekao je Vučić.
Zahtev dolazi tokom niza sukoba između kosovskih vlasti i Srba u severnom regionu gde oni čine većinu.
U rezoluciji UN se navodi da bi Srbiji moglo biti dozvoljeno, ako to odobri Kfor, da stacionira svoje osoblje na graničnim prelazima, u pravoslavnim verskim objektima i područjima sa srpskom većinom.
Kosovo je 2008. godine uz zapadnu podršku proglasilo nezavisnost od Srbije. Njenu nezavisnost priznaje 110 zemalja, ali ne i Srbija, Rusija i pet država članica Evropske unije (EU).
I Srbija i Kosovo žele da se pridruže EU, ali Brisel je rekao da moraju da reše svoje sporove i normalizuju svoje odnose.
„Svi smo svedoci stalne pretnje Srbije Kosovu“, rekla je kosovska predsednica Vjosa Osmani u parlamentu u četvrtak. Ona je srpsku stranu upozorila da je prisustvo srpske vojske na Kosovu okončano „jednom zauvek” 1999. godine.
Tenzije između Srbije i Kosova rasplamsale su se tokom protekle nedelje nakon što su Srbi na severu Kosova blokirali glavne puteve u regionu u znak protesta zbog hapšenja bivšeg srpskog policajca i vatre koju su srpski demons.
Pripremila: Ljiljana Bulat