Naučnici su identifikovali DNK životinja, biljaka i mikroba koji datiraju pre oko 2 miliona godina – što je daleko najstarije zabeleženo do sada – iz sedimenta na najsevernijoj tački Grenlanda iskopanoj oko ušća fjorda Arktičkog okeana, otkrivajući neverovatan izgubljeni svet na ovom udaljenom mestu.
Istraživači su u sredu rekli da su fragmenti DNK otkriveni za mnoštvo životinja uključujući mastodonte, irvase, zečeve, leminge i guske, kao i biljke uključujući drveće topole, breze i tuje i mikroorganizme uključujući bakterije i gljive. DNK je materijal koji se samoreplicira i nosi genetske informacije u živim organizmima – neka vrsta nacrta života. Mastodont je bio rođak slona koji je lutao Severnom i Centralnom Amerikom sve do svog izumiranja zajedno sa mnogim drugim velikim sisarima iz ledenog doba pre otprilike 10.000 godina.
Otkriće pokazuje da je imao širi raspon nastanjivanja nego što je ranije bilo poznato. "Mastodont je bio veliko iznenađenje. Nikada ranije nije pronađen na Grenlandu. Međutim, najveće iznenađenje je bio ovaj jedinstveni ekosistem arktičkih i umerenih vrsta pomešanih zajedno bez modernog analoga", rekao je Eske Vilerslev, direktor GeoGenetičkog centra Lundbek fondacije i vođa studije objavljene u časopisu Nejčur.
„Mislim da niko ne bi predvideo da je Grenland imao toliku raznolikost biljaka i životinja pre 2 miliona godina u vreme kada je klima bila veoma slična onoj kojoj očekujemo da budemo svedoci za nekoliko godina zbog globalnog zagrevanja“, dodao je Vilerslev, koji je povezan sa Univerzitetom u Kembridžu i Univerzitetom u Kopenhagenu.
Iako je drevna DNK veoma kvarljiva, studija je pokazala da pod pravim uslovima - u ovom slučaju permafrost - može da preživi duže nego što se ranije verovalo da je moguće. Vilerslev je rekao da sada ne bi bio iznenađen da pronađe DNK od pre najmanje 4 miliona godina. Istraživači su ekstrahovali i sekvencirali DNK iz 41 uzorka sedimenta bogatog organskim sastojcima dobijenim sa pet lokacija na poluostrvu Peari Land koje zalazi u Arktički okean.
Mikroskopski fragmenti DNK ekstrahovani su iz gline i kvarca u sedimentu. Identifikovani su više od 100 vrsta životinja i biljaka. Uzorci su prvi put iskopani 2006. godine, ali raniji pokušaji otkrivanja DNK nisu uspeli. Metode korišćene za ekstrakciju drevne DNK su se od tada poboljšale, što je na kraju omogućilo proboj. Najstariji prethodni DNK izvađen je iz kutnjaka mamuta, još jednog rođaka slona, u severoistočnom Sibiru koji datira pre 1,2 miliona godina je takođe sačuvan u uslovima permafrosta.
Poređenja radi, naša vrsta, Homo sapiens, nastala je pre otprilike 300.000 godina. Većina znanja o praistorijskim organizmima dolazi iz proučavanja fosila, ali postoji ograničenje onoga što oni mogu otkriti, posebno u vezi sa genetskim odnosima i osobinama. Tu se drevna DNK pokazuje kao neprocenjiva.
Pripremio: Stevan Bulat