Ozbiljna inflacija u kombinaciji sa globalnim usporavanjem privrednog rasta – delimično izazvana ratom u Ukrajini i globalnom energetskom krizom – izazivaju upadljiv pad realnih mesečnih plata u mnogim zemljama.
Prema novom izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO), kriza smanjuje kupovnu moć srednje klase i posebno pogađa domaćinstva sa niskim primanjima.
Globalni izveštaj o platama 2022-2023. pokazuje uticaj inflacije i Kovid-19 na plate i kupovnu moć. Procenjuje se da su globalne mesečne plate realno pale na minus 0,9 odsto u prvoj polovini 2022. godine – prvi put u ovom veku da je realni globalni rast plata bio negativan.
Među naprednim zemljama G20 procenjuje se da su realne plate u prvoj polovini 2022. godine smanjene za 2,2 odsto, dok su realne zarade u zemljama G20 u usponu porasle za 0,8 odsto, iako je to 2,6 odsto manje nego u 2019. godini, godinu pre Kovid-19 pandemije.
„Višestruke globalne krize sa kojima se suočavamo dovele su do pada realnih plata. Dovele su desetine miliona radnika u strašnu situaciju jer se suočavaju sa sve većom neizvesnošću“, rekao je generalni direktor ILO-a Gilbert F. Hungbo.
"Nejednakost u prihodima i siromaštvo će porasti ako se ne održi kupovna moć najslabije plaćenih. Osim toga, preko potreban oporavak nakon pandemije mogao bi biti doveden u opasnost. To bi moglo podstaći dalje socijalne nemire širom sveta i potkopati cilj postizanja prosperiteta i mira za sve“, dodao je on.
Kriza troškova života dolazi pored značajnih gubitaka plata za radnike i njihove porodice tokom krize Kovid-19, koja je u mnogim zemljama imala najveći uticaj na grupe sa niskim primanjima.
Izveštaj pokazuje da rastuća inflacija ima veći uticaj na troškove života na one sa nižim prihodima. To je zato što većinu svog raspoloživog dohotka troše na esencijalna dobra i usluge koje su generalno podložne većem povećanju cena od nebitnih artikala.
Inflacija takođe utiče na kupovnu moć minimalnih plata, navodi se u izveštaju.
Pripremio: Stevan Bulat