Predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel je rekao u sredu da je vreme da se uspori tempo nadolazećih povećanja kamatnih stopa, istovremeno signalizirajući produženo ekonomsko prilagođavanje svetu u kojem će troškovi zaduživanja ostati visoki, inflacija polako opada, a Sjedinjenim Državama hronično nedostaje radnika.
U jednosatnoj sesiji pripremljenih primedbi i pitanja u istraživačkom centru Brukings–njegovom poslednjem zakazanom pojavljivanju pre sledećeg sastanka centralne banke za dve nedelje- Pauel je dao kratku izjavu koja je izazvala rast tržišta: Fed je „usporio” vrtoglavi tempo povećanja kamatnih stopa za tri četvrtine procenta koji je preovladavao od juna, i ide ka najvišoj kamatnoj stopi potrebnoj da se uspori inflacija na Fed-ov cilj od 2 odsto.
Ali on je, takođe, ukazao na dugoročne promene koje bi mogle biti u toku- posebno u ponudi radne snage- koje bi mogle da nagoveste dug period povišenih kamatnih stopa i inflaciju koja samo sporo reaguje na restriktivnu politiku Fed-a. Istovremeno, on je odbacio ideju da je centralna banka u toj meri nameravala da smiri najvišu inflaciju u poslednjih 40 godina da bi kreatori politike u tim naporima „srušili” ekonomiju, insistirajući da je „meko ili mekano” prizemljenje i dalje moguće, uz ublažavanje inflacije bez dramatičnog porasta nezaposlenosti.
„Mi ne bismo...pokušali da srušimo ekonomiju i onda počistimo“, rekao je Pauel, a kreatori politike se nadaju da neće „preterano zatezati... jer mislimo da smanjenje stopa nije nešto što želimo da uradimo uskoro. Zato usporavamo i pokušaćemo da pronađemo put do tog pravog nivoa“ koji vremenom smanjuje inflaciju.
Kombinovano, primedbe su pokazale da se Fed bori sa nekim od dugoročnih trendova koji su pojačani pandemijom, posebno sa demografskim teretom koji starenje populacije, penzionisanje u eri kovida i slaba imigracija imaju na radnu snagu.
Ovo se neće preokrenuti uskoro, rekao je Pauel, priznajući da će nategnuto tržište rada morati da se dovede u ravnotežu uglavnom akcijama Fed-a koje smanjuju potražnju za radnicima- bilo kroz pad slobodnih radnih mesta ili, kako se neki pribojavaju, povećanje nazaposlenosti.
Pripremila: Danka Savić Ostojić