Samit COP27 zatvoren je 20. novembra u Egiptu nakon iscrpnih razgovora. Na samitu, koji je trajao 36 sati duže nego što je planirano, usvojene su desetine rezolucija, a jedan od rezultata koji zaslužuje najveću pažnju svakako je osnivanje novog Fonda za gubitke i štetu koji je namenjen pomoći zemljama u razvoju i ranjivim zemljama u borbi protiv klimatskih promena.
Nije to rezultat do kog se lako došlo. Osnivanje fonda predstavlja odgovor na aktuelni apel zemalja u razvoju, kao i pozitivan korak u procesu reagovanja na klimatske promene. Pojedini mediji su taj rezultat ocenili kao „istorijski napredak“, dok je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš to opisao kao „važan korak u unapređenju pravde“.
Čovečanstvo se suočava sa sve surovijim izazovima usled klimatskih promena. U izveštaju koji je Svetska meteorološka organizacija objavila u maju ove godine navodi se da su zabeleženi rekordni pokazatelji na planu koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, nivoa morskog horizonta, topline okeana i povećanja kiselosti okeana. Od juna ove godine Pakistan je pogođen neviđenim poplavama. Jedna trećina zemljišta u toj državi je poplavljena, a desetine miliona stanovnika je ugroženo, što je dodatno podsetilo međunarodnu zajednicu na ekstremnu aktuelnost za rešavanje posledica klimatskih promena.
U takvim okolnostima samit COP27 je održan upravo sa fokusom na „realizaciji“, što ima za cilj da naglasi neophodnost da različite strane preduzmu konkretne korake, pogotovo razvijene zemlje da ispune svoja obećanja. Istorijski gledano, aktivnosti razvijenih zemalja su glavni uzročnici posledica klimatskih promena, ali najveću štetu zbog toga trpe zemlje u razvoju. To ni u kom smislu nije fer.
Zemlje u razvoju su na samitu zatražile od razvijenih zemalja da realizuju obećanja i isplate kompenzaciju. Razvijene zemlje su pod pritiskom postigle dogovor sa zemljama u razvoju o osnivanju Fonda za gubitke i štetu. Ovo, međutim, razvijene zemlje ne bi trebalo da gledaju kao „milostinju“, nego kao „svoju obavezu“.
Istovremeno, treba da imamo na umu da na samitu nije izrađena „mapa puta“ ka realizaciji obaveza vezanih za novi fond, niti je jasno definisano koje će zemlje finansirati fond ili kako će fond funkcionisati. Štaviše, s obzirom na pasivni pristup razvijenih zemalja i deficit njihovog kredibiliteta, još uvek ostaje veliko pitanje oko rada fonda, pri čemu je potreban nastavak pregovora i preduzimanje praktičnih akcija.
Kao najveća zemlja u razvoju, Kina je stalno radila na ispunjavanju svojih obećanja u oblasti klimatskih promena. U proteklih deset godina, Kina je sa 3 odsto godišnje energetske potrošnje ostvarila prosečan ekonomski rast od 6,5 odsto. Emisija ugljen-dioksida po glavi BDP-a u prošloj godini je smanjena za 34,4 odsto u odnosu na 2012. godinu, što je jednako smanjenju emisije te vrste štetnog gasa za 3,7 milijardi tona. Investicije u obnovljive izvore energije u Kini su dostigle 380 milijardi dolara i po tome se zemlja nalazi na prvom mestu u svetu.
Na samitu u Egiptu, kineska delegacija se svestrano i dubinski uključila u konsultacije i razgovore o gotovo 100 tema, odlučno čuvajući zajedničke interese zemalja u razvoju i dajući važan doprinos postizanju paketa razultata na sastanku. Podsetimo, u izveštaju sa 20. Nacionalnog kongresa KPK-a je naglašeno da će Kina stremiti ka modernizaciji u kojoj je skladni suživot čoveka i prirode. „U borbi protiv klimatskih promena, Kina je mnogo više uradila nego što je obećala“, ocenio je u svom komentaru Vol strit džurnal.
„Naša planeta se nalazi u urgentnoj situaciji“, ocena je prvog čoveka UN-a. Za ispunjenje Pariskog sporazuma neophodna je akcija, a ne slogan. Nije lako doći do rezultata na samitu COP27, pošto nam predstoji još mnogo izazova i novih poslova u borbi protiv klimatskih promena, zato je preko potrebno da razvijene zemlje svoja obećanja sprovedu u delo.