U Srbiji je u poslednjih deset godina štednja porasla 400 odsto, a osigurana štednja gradjana, preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća je trenutno veća od 14 milijardi evra. Trend se nastavlja, pa je tako štednja u Srbiji i u poslednjih devet meseci ove godine rasla, uprkos negativnim izazovima i često opadajućim kamatnim stopama, izjavio je predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Srbije Hasan Hanić.
“To je izraz poverenja u finansijsku stabilnost. Tome doprinosi i realtivno stabilan devizni kurs, ali i sistem osiguranja depozita koji je uspostavljen tako da može da pokrije, kada je reč o deviznim depozitima, 99 odsto partija u pojedinim bankama, jer se pokazalo da ti depoziti ne prelaze iznose od 50.000 evra", rekao Hanić.
Do sada je, kako je rekao, bankarski sektor Srbije sa 22 banke, po svim parametrima stabilan, likvidan, kapitalizovan i ne postoje naznake da bi situacija mogla da se pogorša. Ne razmišlja se još uvek ni o podizanju iznosa osiguranog depozita koji je trenutno 50.000 evra.
“Na osnovu uvida u strukturu depozitnih partija, nemamo razlog da povećavamo iznos od 50.000 evra. Gradjani mogu, ukoliko imaju veću sumu od 50.000 evra da imaju depozite u više banaka, u svakoj banci do 50.000 evra, bez obzira na veličinu banke”, dodaje Hanić.
Predsednik Uduženja banaka Srbije Vladimir Vasić kazao je da je motiv za štednju u Srbiji do sada bio, pored stabilnog kursa, niska stopa inflacije i poverenje u finansijski i ekonomski sistem, jer je rast prosečne zarade omogućio štednju.
„Prosečan iznos štednje je nešto iznad 2.000 evra. Što se tiče samog motiva za štednju, kada je u pitanju restriktivna monetarna politika, ona ima dva kraja, jedan je da destimuliše uzimanje novih kredita, odnosno da bude u manjem iznosu, a s druge strane stimuliše štednju“, istakao je Vasić.
U posednjih nekoliko meseci rastu kamate na oročene uloge, uz istovremeno dodatno motivisanje štednje u dinarima, jer se za prinos na taj oročeni novac ne plaća porez, za razliku od štednje u evrima.