Indonezija je 15. i 16. novembra zemlja domaćin Samita lidera G20, koji je ove godine nesumnjivo jedan od samita koji će u istoriji ostati upamćen kao jedan od najtežih do sada, s obzirom na celoukupnu globalnu političku, ekonomsku i zdravstvenu situaciju. Čini se da se svet još uvek nije u dovoljnoj meri zdravstveno i ekonomski oporavio od pandemije kovid-19, a ubrzo je, u već od ranije zategnutoj geopolitičkoj i geoekonomskoj situaciji, došlo do eskalacije sukoba u Ukrajini, koji se stalno pogoršavaju i nema naznaka da će se ubrzo završiti. Postavlja se opravdano pitanje da li upravo u ovakvim okolnostima, G20 zemlje mogu da postignu bilo kakvu vrstu dogovora, i da li tri ključne oblasti o kojima će biti reči na ovom samitu (globalna zdravstvena bezbednost, održiva energetska tranzicija i digitalna transformacija), mogu doći do izražaja u svetlu svih prethodno pomenutih problema.
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, moramo pre svega sagledati istorijat ove organizacije/foruma i rezultate postignute do sada. Grupaciju čini 19 zemalja (Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Nemačka, Francuska, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Republika Koreja, Meksiko, Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države) i Evropska unija. Ekonomski posmatrano ove zemlje predstavljaju vodeće svetske ekonomije koje čine 80% svetskog bruto društvenog proizvoda, preko njih se obavlja 75% svetske trgovine, tu živi 60% svetskog stanovništva, a organizacija obuhvata zemlje na svim kontinentima.
Forum G20 je osnovan 1999. godine sa idejom da se vodeće svetske ekonomije bolje dogovaraju na globalnom nivou oko najbitnijih ekonomskih finansijskih problema i razvojnih mogućnosti. Razlog za njegovo osnivanje je pre svega bio u potrebi da se ujedine svetski napori u rešavanju finansijskih kriza tokom 90-tih godina 20. veka (poput meksičke krize pezosa, finansijskih kriza u Aziji i Rusiji itd.), koje su pretile da ozbiljno poljuljaju do tada poznati finansijski poredak i čiji su se negativni efekti prelili na mnoge zemlje. Stoga su ministri finansija, pre svega iz G7 zemalja, zauzeli stav da je neohodna saradnja na širem međunarodnom frontu i da se mora veći broj zemalja uključiti u rešavanje ovako gorućih problema.
Danas već čuveni samiti lidera G20 su počeli da se održavaju tek od 2008. godine, i predstavljaju jedinstvenu priliku da se lideri zemalja, ministri i visoki zvaničnici, kako na zvaničnim bilateralnim i multilateralnim sastancima, tako i na nezvaničnim susretima na marginama samita, susretnu, razgovaraju i postignu dogovore o najvažnijim svetskim ekonomskim i finansijskim problemima. Iako su prvi samiti najviše bili posvećeni ekonomiji, danas je spektar tema o kojima se razgovara znatno širi, te uključuju i pitanja održivog razvoja, položaja žena u savremenom društvu, izbeglica, terorizma i tako dalje. No, osnova je i dalje ekonomska, i sagledava se kako trenutni aktuelni problemi mogu uticati na svetsku ekonomiju, te se traže načini da se isti reše. S obzirom na to da je G20 posve specifična organizacija/forum koja nema svoje sedište, nema formalnu organizaciju strukturu i rukovodstvo, te da se predsedavanje istom smenjuje na godišnjem nivou, sa jedne strane se postiže ušteda u troškovima i fleksibilnost rada foruma, ali sa druge strane nema stroge ustrojenosti, što u pojedinim situacijama predstavlja prednost, ali u drugim predstavlja izrazitu opasnost.
Ekonomski analitičari na različite načine ocenjuju uspešnost rada G20 do sada. Sa jedne strane, navode da bez G20 ne bi bilo moguće da se reši najveća ekonomska finansijska kriza iz 2008/ 2009. godine da nije bilo ove organizacije. Sa druge strane navode da je tokom godina ozbiljno dovedena u pitanje svrha G20, s obzirom na to da su se politički procesi u pojednim zemljama i njihov izbor predsednika negativno odrazili na rad G20. U tom smislu posebno navode da je tokom Trampove administracije došlo do ozbiljnog zastoja u radu ovog foruma, pre svega zbog stavova koja je ova administracija zauzimala prema klimatskim promenama, gorućim ekonomskim problemima u oblasti trgovine i finansija, te pritiska na zemlje članice G20 da se prilagode ovakvoj politici. Nova Bajdenova administracija za sada ima drugačije viđenje uloge i značaja G20, i o tome svedoči i Bajdenov lični dolazak na ovaj samit, kao i najavljeni susret sa kineskim predsednikom Sijem.
Dr. Katarina Zakić，naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu
Samit je pre samog početka imao ozbiljnih poteškoća, s obzirom na to da je zemlja domaćin Indonezija, zauzela stav da Rusku Federaciju bez obzira na sukobe u Ukrajini treba pozvati, i time naglasila kako svoju neutralnost, tako i želju, da bez obzira na sve sukobe koji trenutno postoje, dijalog mora i dalje da postoji. Stoga i najava da ruski predsednik Putin neće biti prisutan na forumu, ali da će ga menjati Lavrov, ipak daje signal da će se kakav-takav dijalog nastaviti, što je u ovom trenutku od neprocenjive važnosti.
Ključne oblasti o kojima će se raspravljati na forumu, u ovom trenutku deluju da će biti u senci sukoba u Ukrajini, mada je predsednik Indonezije Vidodo, odlučno u najavi događaja naveo da ovo nije politički forum, te da je njegova svrha ekonomska i razvojna. To pokazuje nameru da domaćin samita održi pažnju na ključnim ekonomskim i razvojnim pitanjima poput zdravstvene bezbednosti, energetike i digitalne transformacije.
Svetski poredak i pre pandemije nije bio zasnovan na ravnopravnosti i ujednačenom regionalnom razvoju, već naprotiv na izuzetno nejednakom. U takvim okolnostima pandemija je dodatno produbila sve stare probleme i otvorila čitav niz novih, te ni ne čudi što je ovo pitanje jedno od centralnih na samitu. Nerazvijene zemlje nisu bile u mogućnosti da imaju dovoljan broj vakcina, izgubile su dosta stanovništva uz istovremene ogromne ekonomske probleme. Dakle, pitanje zdravstvene bezbednosti nerazvijenih i kako njima danas i ubuduće pomoći jeste goruće pitanje, ali se isto tako postavlja pitanje koliko su razvijene zemlje u mogućnosti da im pomognu i kolika je njihova spremnost da sarađuju na rešavanju ovakvih problema. Sa druge strane, pitanje održivog razvoja u svetlu energetske tranzicije i prelazak sa tradicionalnih na zelene oblike energije, predstavlja nesumnjivo možda i najbitnije pitanje kojim se bavi ovaj forum. Svi smo svedoci toga koliko se svetska klima menja, i koliko je promena godišnjih doba drugačija nego što je bila, koliko je štetno sunčevo zračenje i koliko je oštećen ozonski omotač. Globalno otopljavanje će nesumnjivo uticati na izgled naše planete i na živote kako sadašnjih, tako i budućih generacija. No, ono što je potrebno uraditi jeste promena svesti i dosadašnjih obrazaca ponašanja, te agilnije traženje rešenja kako da se ovi kompleksni i gorući problemi reše. U tom smislu forum okuplja upravo one zemlje koje najviše mogu i moraju u tom smislu da pomognu, jer im njihova ekonomska razvijenost to omogućava. Na kraju, digitalna transformacija i napredak tehnologije nesumnjivo olakšavaju svakodnevni život, ali u isto vreme i tu se pojavljuje veliki broj problema – neravnomerna primena i razvoj digitalnih tehnologija u svetu, problem tehnološkog kriminala, zagađenja životne sredine, korišćenje štetnih materijala u prozvodnji istih te otežano recikliranje i tako dalje.
U svetlu svega toga vraćamo se na početak teksta i postavljeno pitanje – u kojoj meri danas G20 u jeku svih problema može da pomogne razvoju svetske ekonomije? U takvoj oceni moramo pokušati da budemo objеktivni i da sagledamo dokle dosežu granice moći i uticaja zemalja koje se nalaze u ovom formatu. Sa te tačke gledišta, uzimajući u obzir i političku, ekonomsku, pa i vojnu moć, očigledno je da kada bi postojala neka vrsta koncenzusa oko toga šta je prioritet da bi ove zemlje to mogle itekako da urade. No, pojedinačni interesi, ponekada i na štetu samih zemalja koje ih sprovode, de facto smanjuju uticaj ovog foruma kao i mogućnosti da se određene oblasti unaprede. Videli smo iz prakse da onda kada je bilo najteže u finansijskom smislu u celom svetu, postojao je koncenzus kako da se problem reši. Međutim, kada se prelazi na rešavanje drugih vidova problema, saradnja je mnogo teža, tromije se reguje i mnoge stvari ostanu samo na papiru. Dakle, G20 ima potencijal da oblikuje i usmerava svetsku ekonomiju, ali politika često ima prednost nad ekonomijom, te su dometi ekonomije u stvari omeđani političkom stvarnošću.