piše: Dr Ivona Lađevac, zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu
Put modernizacije Kine može se pratiti od 1921. godine i osnivanja Komunističke partije, preko 1949, kada je Narodna Republika Kina osnovana, pokretanja reformi i otvaranja 1978, pa do 18. Nacionalnog kongresa, kada se ona unapređuje i širi.
Kineska modernizacija je neraskidivo povezana sa socijalističkom modernizacijom koja sadrži jedinstvene elemente zbog kojih ne liči na modernizaciju nijedne druge zemlje.
Prva najveća razlika ogleda se u broju stanovnika i odlučnoj nameri kineskog rukovodstva da proces modernizacije treba da znači bolji život za sve. Nijednog trenutka ne odbacujući činjenicu da se radi o procesu koji je dugotrajan, u njegovo ostvarenje se krenulo sa željom da krajnji rezultat bude prosperitetno društvo zasnovano na pravičnosti i pravdi, društvo koje neće biti polarizovano.
Poboljšavanjem uslova za unapređenje ekonomskog razvoja, modernizacijom proizvodnih procesa, ostvareni su bolji materijalni uslovi koji su i posredno i neposredno omogućili i kulturno-etički napredak i razvoj.
Do ovakve spone je došlo zahvaljujući kineskom etosu i stalnoj težnji da sve i uvek bude u harmoniji jedno sa drugim, da se održi i očuva harmonija čovečanstva i prirode. Jer, čovečanstvo i priroda čine zajednicu života. Ako neograničeno izvlačimo iz prirode ili joj nanosimo štetu, sigurno ćemo se suočiti sa njenom osvetom. Zbog toga je Kina, iako opredeljena za kontinuiranu modernizaciju, posvećena održivom razvoju, ali i očuvanju prirode i njenih resursa. U ovom smislu, možemo govoriti o kineskoj modernizaciji kao i specifično neinvazivnoj.
I baš kao što je neinvazivna prema prirodi, kineska modernizacija nije ni na koji način agresivna ni prema drugim narodima i državama. Posvećenost miru, razvoju, saradnji i obostranoj koristi, uz čvrsto opredeljenje da se očuva svetski mir i razvoj, leži u osnovi kineske modernizacije. Kroz njeno ostvarenje, Kina daje veći doprinos miru i razvoju u svetu.
Razvoj zemlje je moguć ako se ne prave razlike između ljudi, ako se nastupa sa stanovišta čovečnosti i ako su vrlina i opšte dobro stalni motiv.
Kineski “recept” nije moguće prepisati, ali on jeste primer kako je za sopstveni razvoj važno da znamo sebe, čime raspolažemo i koji nam je cilj. Takođe je i primer da gotova rešenja ne postoje, ključ je u inovativnosti, posvećenosti i požrtvovanom radu.