Američka ekonomska aktivnost je skromno porasla poslednjih nedelja, iako je u nekim regionima bila stabilna, a u nekoliko drugih opala, saopštile su u sredu Federalne rezerve u izveštaju koji pokazuje da kompanije postaju sve pesimističnije u pogledu ekonomskih izgleda zemlje.
Štaviše, najnovije informacije sa terena Američke centralne banke dobijene od kontakata širom njenih 12 okruga, poznata kao „Bež knjiga“, registrovala je da su inflatorni pritisci donekle popustili i da se očekuje da će tako i dalje biti. Ovo je bio ključni „meki podatak“ koji ukazuje na to da je agresivno povećanje kamatnih stopa Fed-a možda počelo da okreće smer najveće inflacije u poslednjih 40 godina.
„Neki kontakti su primetili solidnu moć određivanja cena u proteklih šest nedelja, dok su drugi rekli da je prenos troškova postajao sve teži kako se kupci odbijaju“, navodi se u izveštaju, koji je sastavio Dalas Fed na osnovu informacija primljenih do 7. oktobra. „Gledano unapred, očekivanja su da povećanje cena bude generalno umereno."
To je bio primetan kontrast u odnosu na prethodni izveštaj iz kasnog leta koji je zaključio da je većina kontakata Fed-a tada „očekivala da će pritisci na cene potrajati barem do kraja godine“.
Stav da se inflacija usporava pratila je zabrinutost zbog ekonomske cene povećanja kamatnih stopa Fed-a sa ciljem da se ti pritisci na cene smanje: potražnja je generalno viđena kao omekšavanje.
„Izgledi su postali pesimističniji usred sve veće zabrinutosti zbog slabljenja tražnje“, preneo je izveštaj Fed-a.
Sa najnovijim podacima koji pokazuju da inflacija prema preferiranim merama Fed-a nastavlja da iznosi više od tri puta više od ciljane stope centralne banke od 2 odsto, uprkos onome što je već bio najagresivniji krug pooštravanja politike Fed-a u poslednjih 40 godina, izveštaj može malo da ublaži očekivanja za četvrto uzastopno povećanje stope od 75 baznih poena u poslednje tri nedelje.
Kreatori mera su signalizirali da će nastaviti da povećavaju stope dok ne vide usporavanje inflacije, iako priznaju da će viši troškovi zaduživanja verovatno dovesti do sporijeg rasta, mekšeg tržišta rada i do povećanja nezaposlenosti.
Pripremio: Stevan Bulat