Neizvesnost oko uvoza ruskih energenata gura evrozonu sve bliže kontrakciji u 2023. godini, izjavila su u petak dva visoka zvaničnika Evropske centralne banke (ECB).
Visoka inflacija, slabija svetska potražnja i pad poverenja će verovatno izazvati „značajno usporavanje” rasta evrozone u drugoj polovini godine i početkom 2023., rekla je predsednica ECB Kristin Lagard u izjavi na sastanku Međunarodnog monetarnog fonda.
U intervjuu za litvanski poslovni nedeljnik Verslo zinios, potpredsednik ECB Luis de Guindos takođe je naveo mračne izglede.
„Ono što smo smatrali našim negativnim scenarijem u septembru približava se osnovnom scenariju”, rekao je on.
U negativnom scenariju iz septembarskih projekcija ECB, ekonomija evrozone bi se sledeće godine smanjila za skoro jedan osto, dok je osnovni scenario predviđao rast od 0,9 odsto.
„Razlika između osnovnog i negativnog scenarija leži u evoluciji snabdevanja energentima iz Rusije”, rekao je Guindos.
Posledice rusko-ukrajinskog sukoba su izazvale porast cena energenata u Evropi, gurajući ionako visoku inflaciju na nove rekorde.
ECB se pridružila centralnim bankama širom sveta u povećanju kamatnih stopa kako bi održala cene i ublažila potražnju, uz rizik da izazove ekonomski pad. Inflacija u devetnaestočlanoj evrozoni je dostigla novi maksimum od 10 odsto u septembru.
Guverneri ECB će održati sledeći sastanak o monetarnoj politici 27. oktobra, a posmatrači očekuju još jedno veliko povećanje kamatne stope od 0,75 odsto.
Pripremila: Danka Savić Ostojić