Globalna ulaganja u obnovljive izvore energije moraju se utrostručiti do 2050. kako bi se svet kretao ka neto nultim emisijama prema najnovijem izveštaju koji je Svetska meteorološka organizacija (SMO) objavila u utorak.
Snabdevanje električnom energijom iz čistih izvora energije mora da se udvostruči u narednih osam godina, ili bi globalna energetska bezbednost mogla biti ugrožena, navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju SMO o stanju klimatskih usluga za 2022. godinu, klimatske promene dovode globalnu energetsku bezbednost u opasnost. Efekti klimatskih promena, uključujući češće i intenzivnije ekstremne vremenske prilike, direktno utiču na snabdevanje gorivom, proizvodnju energije i energetsku infrastrukturu.
Iako su vodni resursi oskudni na globalnom nivou, 87 odsto globalne električne energije proizvedene iz termalnih, nuklearnih i hidroelektričnih sistema u 2020. zavisilo je od dostupnosti vode. Oko 33 procenta termoelektrana koje se za hlađenje oslanjaju na slatku vodu nalaze se u oblastima visokog vodenog stresa, kao i 15 procenata postojećih nuklearnih elektrana – cifra koja bi mogla da poraste na 25 procenata u narednih 20 godina.
Afrika bi u budućnosti mogla da bude glavna za primenu obnovljivih izvora energije, navodi se u izveštaju. Kontinent se već suočava sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena, uključujući velike suše. Opadajući trošak čiste tehnologije donosi nova obećanja za njenu budućnost, a Afrika ima ogromnu priliku da pomogne da se zatvori jaz u potrebi za obnovljivom energijom.
Do 2050. godine, globalne potrebe za električnom energijom biće uglavnom zadovoljene obnovljivim izvorima energije, pri čemu će solarna energija biti najveći pojedinačni izvor. Međutim, iako je Afrika dom za 60 procenata najboljih solarnih resursa na globalnom nivou, ona ima samo jedan procenat instaliranih fotonaponskih kapaciteta.
Ulaganje od 25 milijardi dolara godišnje je potrebno da bi se svim Afrikancima obezbedio pristup modernoj energiji, navodi se u izveštaju. To predstavlja oko jedan odsto trenutnih globalnih ulaganja u energiju.
Pripremio: Stevan Bulat