piše: Dr Sanja Filipović, naučni savetnik, Institut društvenih nauka, Beograd
Srbija se suočava sa problemom energetske sigurnosti koja ugrožava i makroekonomsku stabilnost, pre svega, putem inflatornog pritiska. Međugodišnji rast inflacije u avgustu iznosi 13,2%, a najveći doprinos daje rast cena hrane, energenata i usluga transporta. Zbog rasta cene energenata i problema u proizvodnji struje, zabeležen je snažan rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni od 76% u odnosu na isti period januar-jul 2021.
Međutim, nije isključivo energetska kriza odgovorna za problem ugrožene energetske sigurnosti u Srbiji. Pre bi se moglo reći da je svetska energetska kriza samo uvećala razmere gubitaka EPS-a, Srbijagasa i srpske privrede. Prema procenama Fiskalnog saveta, ova dva preduzeća su tokom prošlogodišnje grejne sezone napravila gubitke od 1 mlrd. EUR što je 2% BDP-a.
Srbiji su neophodne investicije u energetski sektor, kako u proizvodne kapacitete i distribuciju električne energije, tako i za proširenje kapaciteta gasnog skladišta. Rešenje može biti u investicijama u zelenu energiju i pokretanju prateće industrije, jer je to način za diverzifikaciju energetskog miksa ali i generator novih radnih mesta i ekonomskog rasta.
Kina je ostvarila ogroman prodor na polju zelene energije. Samo prošle godine Kina je bila svetski lider sa investicijom od 380 mlrd USD u razvoj zelene tehnologije. Osećajući snažan pristisak i gubitak konkurentnosti na tom polju, u avgustu SAD predsednik je objavio da SAD planira investicije od 370 mlrd. USD kako bi podstakli kupovinu panela, generatora i električnih vozila koje proizvode SAD kompanije.
Kineske kompanije su lideri u oblasti proizvodnje solarnih panela, vetrogeneratora i električnih automobila. Interesantno je da su pokretači kineske solarne industrije bile subvencije i podsticaji koje su nudile druge vlade - posebno nemačke. Nakon globalne finansijske krize 2008. godine, kineska vlada je ovu industriju stavila na listu prioriteta i odlučila je da investira. Kina je lider i u proizvodnji električnih automobila, 2021. je bila rekordna jer je samo u Kini prodato 3,3 miliona električni automobila, što je 16% prodaje automobila u Kini. U SAD, elektro automobili su činili 5% auto prodaje.
U Kini je poraslo učešće električne energije na bazi OIE sa 16% 2005. na 28% u 2021. (u SAD je učešće oko 20%). Kina se obavezala da „kontroliše“ potrošnju uglja u razdoblju od 2021. do 2025. i poveća ukupni energetski kapacitet iz OIE, tako da do 2025. godine 33% struje proizvodi iz OIE, a do 2060. da postigne ugljeničnu neutralnost.
Ovaj zaokret ka OIE je nužan i zbog nove EU regulative koja od 2025. godine nameće SO2 takse na uvoz struje, čelika, gvožđa, aluminijuma, veštačkih đubriva i cementa iz zemalja van EU. To znači gubitak konkurentnosti na EU tržištu za proizvode iz Kine i iz Srbije. Najveći izvoznici Srbije su upravo preduzeća iz ovih sektora, a najveći među njima je kineski Si Đin. Stoga je u obostranom interesu i Srbije i Kine da se investira u zelenu tranziciju.