Međunarodni monetarni fond (MMF) zadržao je u utorak svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za 2022. na 3,2 odsto, ali je snizio projekciju za narednu godinu.
Kako svet oseća posledice sukoba u Ukrajini i visoke inflacije, trećina globalne ekonomije će se smanjiti ove ili sledeće godine usred smanjenja realnih prihoda i rasta cena, navodi MMF u svom najnovijem izveštaju o svetskoj ekonomskoj prognozi.
Organizacija je smanjila prognozu globalnog rasta za 2023. na 2,7 odsto, 0,2 procentna poena niže od njene julske prognoze, rekavši da će "za mnoge ljude 2023. izgledati kao recesija".
SAD su suočene sa pooštravanjem trenutnih i finansijskih uslova, navodi se u izveštaju, što će usporiti rast najveće svetske ekonomije na jedan odsto sledeće godine.
''Usporavanje je najizraženije u evrozoni. Energetska kriza izazvana sukobom između Rusije i Ukrajine usporiće ekonomski rast bloka na 0,5 odsto 2023. godine'', naveo je MMF.
Organizacija je upozorila da se inflatorni pritisci pokazuju širim i upornijim nego što se očekivalo.
Očekuje se da će globalna inflacija dostići vrhunac od 9,5 odsto ove godine pre nego što se uspori na 4,1 odsto do 2024. godine, navodi se u saopštenju.
Takođe, efekat jakog dolara je značajan izazov za mnoga tržišta u razvoju, navodi se u izveštaju MMF-a, ''pošto se čini da je rast uglavnom vođen fundamentalnim silama kao što su pooštravanje monetarne politike SAD-a i energetska kriza''.
Federalne rezerve SAD su već četiri puta povećale svoje kamatne stope u 2022. godini, uključujući dva uzastopna velika povećanja kamatnih stopa od 0,75 odsto u junu i julu. Tržišta trenutno očekuju da će Fed povećati stope samo još jednom u novembru.
Pripremio: Radosav Berbatović