Monetarna politika u razvijenim ekonomijama bi mogla da gurne svet ka globalnoj recesiji i dugoročnoj stagnaciji, što bi moglo dovesti do ozbiljnijih problema u odnosu na one izazvane finansijskom krizom 2008. godine i kovidom-19, upozoreno je juče na konferenciji UN-a o trgovini i razvoju (UNCTAD).
Ubrzano povećavanje kamatnih stopa i fiskalne restrikcije u razvijenim ekonomijama, zajedno sa posledicama pandemije kovida-19 i krizom u Ukrajini, već su usporile svetsku ekonomiju i dovele do njenog realnog pada, uz verovatno nemoguće tzv. „meko sletanje“, navodi se u Izveštaju o trgovini i razvoju 2022. godine, koji je objavio UNCTAD.
U deceniji sa ultra-niskim kamatnim stopama, centralne banke različitih zemalja nisu konsekventno postigle ciljeve vezane za smanjenje inflacije, niti su uspele da ostvare zdraviji ekonomski rast. Svako verovanje u mogućnost da se cene smanjuju oslanjanjem na veće kamatne stope bez posledice recesije predstavljalo bi lakomisleno kockanje, ističe se u izveštaju.
U uslovima smanjenja realnih plata, finansijskih turbulencija i nedovoljne multilateralne podrške i koordinacije, prevelike monetarne restrikcije bi mogla dovesti do stagnacije i nestabilnosti ekonomije, navodi se u izveštaju.
UNCTAD prognozira da će svetska ekonomija porasti za 2,5 odsto 2022. godine, kao i da će rast u 2023. godini iznositi svega 2,2 odsto.
„Još uvek ima vremena da se povučemo sa ivice recesije", izjavila je generalna sekretarka UNCTAD-a Rebeka Grinspan. „Imamo alat za smirivanje inflacije i podršku svim ranjivim grupama, ali trenutne akcije upravo nanose štetu najranjivijima, posebno razvijenim zemljama i sasvim izvesno svet uvlače u globalnu recesiju", navela je Rebeka Grinspan.
Pripremio: Džao Peng