Srbija se u globalnoj energetskoj krizi umesto za restrikcije u potrošnji električene i toplotne energije opredelila za stimulativnu štednju, a cilj je da se smanji porošnja 15 odsto.
Preporuka Ministarstva rudarstva i energetike je da državne i javne ustanove, privreda, lokalne samouprave, a posebno domaćinsta jer troše dnevno 42 odsto električne energije, naprave planove štednje kako bi se povećala energetska stabilnost i uštedele stotina miliona evra u situaciji kada nekontrolisano rastu cene energenata.
Uštede su, prema preporukama, moguće u načinu korišćenja električnih uredjaja, smanjenju dekorativne i javne rasvete, zatim na zagrevanju prostorija u kojima se boravi, gde temperatura ne treba da bude veća od 21 Celzijusovih stepeni,a tamo gde se spava od 18 stepeni.
Uštede su moguće i što većim korišćenju dnevne svetlosti za rad, pomeranju sportskih dogadjaja u dnevne sate, a trebalo bi i isključivati kompjutere i punjače baterija nakon završetka posla.... i na još niz načina.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović kazala je da preporuke za sada nisu obavezne, ali da potrošači treba da budu solidarni i pokušaju da štede.
"Državna preduzeća, posebno u energetskom sektoru imaju obavezu da naprave svoj plan. EPS, Distribucija, EMS da naprave svoj plan štednje, Srbijagas, Transportgas treba da naprave plan kako da uštede 15 odsto svoje potrošnje električne energije jer najbolje znaju gde im je velika potrošnja", kazala je Mihajlović.
Popust za račun za struju domaćinstava, koja umanje potrošnju od 10 do 20 odsto je deset odsto, ako smanje potrošnju od 20 do 30 odsto dobiće 20 odsto popusta, a svi koji potroše 30 i više odsto manje struje, dobiće 30 odsto popusta.
U resornom ministarstvu su izračunali da će se uštedeti pola milijarde evra na uvozu struje.
"Dnevno se ovim merama može ušedeti deset miliona evra, 30 dana, pa godinu dana, i to sa ovim merama koje nisu strašne", istakla je Mihajlović.
Srbija je ove godine zbog havarije u termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu u decembru 2021. godine povećala uvoz struje i do 30 odsto, i do sada je to koštalo 1,5 milijardi evra.
Po najgorem scenariju, ako struja poskupi do 1.000 evra za megavat sat do marta sledeće godine na uvoz struje moglo bi da bude potrošeno pet milijardi evra.