Svet se možda približava globalnoj recesiji jer centralne banke širom sveta istovremeno povećavaju kamatne stope kako bi se borile protiv uporne inflacije, saopštila je Svetska banka u četvrtak.
„Globalni rast se naglo usporava, uz verovatno dalje usporavanje kako sve više zemalja zapada u recesiju“, rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas i dodao da brine da će ovi trendovi opstati i da će ostaviti razorne posledice po tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju.
Sinhronizovana povećanja kamatnih stopa koja se dešavaju na globalnom nivou i srodne mere će se verovatno nastaviti i u sledećoj godini, ali možda neće biti dovoljne da se inflacija vrati na nivoe viđene pre pandemije Kovid-19, saopštila je banka.
Ukoliko se poremećaji u snabdevanju i pritisci na tržištu rada ne smanje, globalna osnovna stopa inflacije, isključujući energiju, mogla bi ostati na oko 5 procenata 2023. godine, što je skoro duplo više od petogodišnjeg proseka pre pandemije.
Da bi smanjile inflaciju, centralne banke će možda morati da podignu kamatne stope za dodatna 2 procentna poena, povrh povećanja od 2 procentna poena već viđenog u odnosu na prosek 2021. godine, navodi se u saopštenju.
Navedeno je da bi povećanje te veličine, zajedno sa stresom na finansijskom tržištu, usporilo rast globalnog bruto domaćeg proizvoda na 0,5 procenata u 2023. ili smanjenje od 0,4 procenta po glavi stanovnika, što bi ispunilo tehničku definiciju globalne recesije.
Prethodne recesije su pokazale rizik da se dozvoli da inflacija ostane povišena duže vreme dok je rast slab, saopštila je banka, napominjući da je recesija iz 1982. godine izazvala više od 40 dužničkih kriza i dovela do decenije izgubljenog rasta u mnogim ekonomijama u razvoju.
Pripremio: Stevan Bulat