Autor: Kineska medijska grupa
U Tunisu je održana 8. Japanska konferencija o razvoju Afrike (TICAD) koja je trajala od 27. do 28. avgusta. Bez obzira na izveštaje japanskih vodećih medija ili na različite govore japanskih zvaničnika na sastanku, Kina je ponovo postala pasivni „protagonista“ koji nije prisutan na ovom sastanku.
Na ovoj afričkoj razvojnoj konferenciji, japanski premijer Fumio Kišida je najavio da će u naredne tri godine uložiti 30 milijardi američkih dolara u Afriku i pomoći da se razvije 300.000 talenata u Africi, tvrdeći da će se Japan razvijati zajedno sa Afrikom. Kišida je takođe naglasio da je „ovo drugačije od onoga što Kina radi“. Najveći japanski list „Asahišimbun“ saopštio je da premijer Kišida treba da ojača odnose sa afričkim zemljama kako bi se suprotstavio Kini.
Pojedini japanski političari štite inicijativu „Pojas i put” takozvanim ulaganjima u infrastrukturu, koja je poslednjih godina postala važno sredstvo za japansku vladu u takmičenju sa Kinom. Ali pitanje je da li Japan može postići svoj cilj?
Trenutno, glavno ograničenje sa kojim se suočava razvoj Afrike je da veličina tržišta nije velika i da se poljoprivredni i mineralni proizvodi moraju prodavati. Posle 2018. godine ekonomski odnosi Japana sa Afrikom su dodatno oslabljeni, a još manje je verovatno da će se uvoz i izvoz održati na oko 20 milijardi dolara. Pored toga, iako je Japan više puta obećavao da će povećati ulaganja u Afriku, stvarni podaci su pokazali drugačiju sliku. Naime, zabeležen je pad ulaganja za oko 5 milijardi američkih dolara u poslednje dve godine.
Kao što su mnogi analitičari istakli, Japan je tvrdio da je povećao pomoć Africi poslednjih godina. Pored povećanja prisustva u Africi i suprotstavljanja Kini, Japan takođe želi da potroši novac na kupovinu „karte“ za „pridruživanje stalnog sedišta u Ujedinjenim nacijama".
Afrika je veliko tržište za međunarodnu saradnju, a ne arena za igre bez pobednika. Kišida je tvrdio da će se Japan razvijati zajedno sa Afrikom, odnosno da mora biti iskren prema afričkom narodu poput Kine, kako bi osećali jednako poštovanje, obostranu korist i dobitne rezultate. Uopšte se ne govori o saradnji sa međunarodnom zajednicom, već se samo naglašavaju konfrontacija i konkurencija. Takva pomoć Africi zaista nije potrebna.
Pripremila: Vang Ping