Sa nedavnim američkim Zakonom o čipovima i nauci vrednim 280 milijardi dolara koji je potpisao predsednik Džo Bajden, konkurencija između SAD, Kine, Evropske unije i drugih istočnoazijskih zemalja da ojačaju svoje poluprovodničke kapacitete postaje sve žešća. Nakon globalne nestašice čipova i usred narušene postpandemijske ekonomije, nestašica se sada širi sa automobila na pametne telefone i ekrane, uzdižući poluprovodnike na dnevni red vlada od Vašingtona do Brisela i Pekinga.
Osim Sjedinjenih Država, koje izdvajaju 52 milijarde dolara iz tog zakona za sopstvenu proizvodnju poluprovodnika, druge velike ekonomije su takođe predstavile pakete za podsticanje domaće proizvodnje i istraživanja poluprovodnika.
Evropska unija je u februaru predstavila paket od 43 milijarde evra (49 milijardi dolara) iz javnog i privatnog finansiranja za sektor, a japanska vlada je odobrila ulaganje u ukupnom iznosu od 774 milijarde jena (6,8 milijardi dolara) za svoju domaću industriju čipova. Južna Koreja ima za cilj da privuče oko 450 milijardi dolara privatnih investicija za izgradnju najveće svetske baze za proizvodnju čipova u narednoj deceniji
„Mislim da je ovo rat za našu industriju čipova“, rekao je izvršni direktor kompanije za proizvodnju poluprovodnika FATRI Group sa sedištem u Kuandžouu, u jugoistočnoj kineskoj provinciji Fudžian Nie Jongdžong.
FATRI, ili Future Advanced Technologi Research Institute, proizvođač je integrisanih uređaja (IDM) za senzorske čipove sa sveobuhvatnim mogućnostima od dizajna čipa do proizvodnje, pakovanja i testiranja.
Pripremila: Ljiljana Bulat