 Učestvovalo je 4.099 takmičara iz 59 zemalja. Na programu je bilo 17 sportova i 136 disciplina. Igre je otvorio kralj Džordž VI.
Glavni grad Britanije, koji je trebalo da bude domaćin 1944. godine, ugostio je prve posleratne Igre. Nastupilo je rekordnih 59 zemalja, ali bez Nemačke i Japana koji nisu bili pozvani, te Sovjetskog Saveza koji nije bio član MOK. Pošto nije bilo izgrađeno Olimpijsko selo, takmičari su bili smešteni u kasarnama i koledžima u okolini Londona.
Zbog sistema ograničenog snabdevanja hranom, mnogi timovi su morali da ponesu hranu sa sobom. Atletska takmičenja su održana na stadionu Vembli, a zvezda Igara je bez sumnje bila holandska atletičarka Fani Blankers-Ken. Majka dvoje dece, sa nadimkom «Leteća domaćica» je osvojila četiri zlat a – na 100 i 200 metara, 80 metara sa preponama i štafeti.
Pošto pravila nisu dozvoljavala ženama takmičenje u više od tri pojedinačne discipline, Fani Blankers-Ken nije nastupila u skoku u vis i dalj, u kojima je bila aktuelni svetski rekorder. Finski gimnastičar Veiko Huhtanen je osvojio tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.
Amerikanac Robert Matijas sa 17 godina i 9 meseci osvojio je zlatnu medalju u desetoboju i tako postao najmlađi atletski šampion svih vremena. Dodatni kuriozitet je da je atletikom počeo da se bavi svega četiri meseca pre Olimpijskih igara.
|
